Јутарњи: Милановићеве неистине о српском закону

То пише загребачки Јутарњи лист и као најважније истиче да уопште није истина да Хрватска такав закон нема, како то тврди шеф СДП.

"Хрватска има закон који је врло сличан оном у Србији. Човјек који је четири године водио државу то не зна или намјерно заварава јавност. Али није једини. Таква је реторика опште мјесто хрватске политике", пише коментатор Јелена Ловрић.

Кад је ријеч о закону о универзалној јурисдикцији, како га медији обично зову, хрватска се јавност упорно кљука непровјереним и тенденциозним тврдњама, па и лажима, наводи она и додаје да је чињеница да се због његових правних, али и политичких консеквенци односи између двије државе повремено драматично заоштре.

Подсјећа да је тако било када је у београдском затвору, а затим и пред судом завршио хрватски бранитељ Вељко Марић, али и онда кад се сазнало да су на српским оптужницама и неки хрватски својевремено високопозиционирани политичари, попут Владимира Шекса.

Тако је, каже, и сада, када је Србија, наводно грешком ухапсила једног хрватског држављанина.

Што је спин, а што су факти око тог закона који су неки у Хрватској спремни назвати наставком великосрпске агресије правним средствима?

Ловрићева пише да је Србија свој Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, скраћено Закон о ратним злочинима, усвојила крајем 2003., за вријеме прореформског премијера Зорана Ђинђића.

Београд се тим законом изреком прогласио недлежним за прогон злочина почињених на целој територији бивше Југославије, без обзира на држављанство починитеља или жртве.

Због важности политичког контекста, Ловрићева сматра да треба знати да је на основу тог закона Србија формирала Тужилаштво и Суд за ратне злочине, за шта је ДЈинђић добио сагласност и сваку, па и материјалну, подршку САД, ЕУ и Хашког суда.

Она даље објашњава да су законска рјешења Хрватској врло слична онима у Србији јер такође укључују универзалну јурисдикцију.

"Хрватска, баш као и Србија, има у свом кривичном закону опште дефинисану јурисдикцију, али обије државе имају и посебне законе којима тај институт у одређеној мјери сужавају. Србија је својим Законом о ратним злочинима универзалну надлежност ограничила територијално, на простор бивше југославенске државе, док је Хрватска својим законом о примјени Статута Међународног кривичног суда процесуирање ратних злочина условила присуству окривљеног", објашњава Ловрићева и додаје да је разлика у томе да Србија има ширу надлежност само утолико што би могла судити у одсутности, а Хрватска не.

Фактички, наводи она, српски модел опште јурисдикције је ужи.

Хрватска, каже, може судити и за дијела с подручја бивше Југославије, Србија изван тог подручја не може.

Ако је Србија "мали Хаг", како је критичари називају, онда би се Хрватска - тврде експерти за међународно кривично право - могла сматрати "великим Хагом", прецизира Ловрићева.

Чињеница је, додаје, да по свом закону Србија може судити за злочин који је у Хрватској против хрватског држављанина починио хрватски држављанин.

Али је чињеница, каже, и да Хрватска може судити за злочин на Косову, који је против косовског држављанина починио српски држављанин.

"Могла би судити и за злочин који је држављанин Србије починио на свом кућном прагу, у Србији. Дакле, суштинске разлике између српског и хрватског законодавства нема", наводи ауторка.

Ако би Србија укинула свој закон не би се догодило ништа, тврди Ловрићева и додаје да би се само јурисдикција с једне регије проширила на цијели свијет.

Потврђује то, наводи она, и Европска комисија у једном свом интерном документу.

Чак, како наводи, кад би Србија и укинула спорно регионално одређење, ратне би злочине, тврди ЕК, могла и даље процесуирати у оквиру универзалне надлежности "што ни хрватске власти не доводе у питање".

"Дакле, ако Србија суди држављанину Србије за дјело у Хрватској, то није универзална надлежност, него активни персоналитет. Исто тако, ако је жртва српски држављанин, нема универзалне надлежности, него је то пасивни персоналитет", прецизира Ловрићева и као примјер наводи да би Србија могла да суди за Корански мост ако је ко од убијених заробљених војника српски држављанин, без обзира на универзалну јурисдикцију.

Исто тако, истиче, ако је у неком селу у Хрватској убијен неко с двојним, хрватским и српским држављанством, опет би Србија могла судити по начелу пасивног персоналитета, не треба им универзална јурисдикција.

Појашњавајући зашто Хрватсој није успио покушај да Србију услови отварањем поглавља 23 и 34, Ловрићева објашњава да је то зато што је Хрватска у свом покушају блокирања Србије остала усамљена.

"Зато што у Европској унији готово да нема државе која нема неки облик универзалне јурисдикције. Зато што такви захтјеви, како је констатовао Брисел, 'нису дио acquisа', односно правне стечевине ЕУ. Европска је комисија одбила Хрватску, тврдећи да би такво условљавање представљало штетан преседан те да није коректно тражити од Србије да 'промјени закон који је врло сличан законима Белгије, Чешке, Данске, Финске, Њемачке, Луксембурга, Холандије, Шпаније, Шведске и Велике Британије'", јасна је Ловрићева.

Указала је и да Хрватска није успјела изнудити укидање "мрског јој закона", али су хрватски захтјеви у модификованом облику ипак уграђени у прелазна мјерила ЕУ, па је Србија и у процесуирању ратних злочина обавезна да развија регионалну сарадњу и добросусједске односе, укључујући и потребу да се "избјегне сукоб надлежности".

Формулација је, каже, намјерно еластична како би се учинила прихватљивом за обије стране, отворила је прави рат интерпретација.

"Посве супротно бриселској препоруци да сукоб око јурисдикције Београд и Загреб ријеше међусобном сарадњом", навела је Ловрићева.

Ауторка истиче и да је Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло оптужнице против близу двије стотине особа: више од 90 посто, тврди се, чине етнички Срби.

"Овдашњи министар правосуђа у одласку Анте Шпрље недавно наводи да од 86 хрватских држављана који су на службеном попису Србије, половину чине Хрвати, а други су дио 'хрватски држављани српске националности који су починили злочине у униформи српске војске'".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.