Јаковина: Хрватска је сама крива

То сматра професор историје на Филозофском факултету у Загребу Твртко Јаковина.

Он додаје да је несрећа што политичари са једне и друге стране више виде и говоре о болним тачкама неслагања него о позитивним стварима које су повезивале два народа.

Хрватски историчар у интервјуу за "Вечерње новости" предвиђа да ће се о темама које данас "толико подижу температуру" на овим просторима разговарати још најмање наредних 30-ак година, каже да се противи предлогу о формирању међународне комисије за Јасеновац и сматра да је Хрватска сама крива што је аустријска крајња десница оптужује због става према антифашизму и кокетирања са усташтвом.

Према његовим ријечима, однос Срба и Хрвата био је у историји различит, али каже да ако имате историографије и политике које непрестано наглашавају најлошије сегменте или сукобе, наравно да градите и такву будућност.

"Онда је циљ да се ти односи не поправљају. Ако бисмо имали политике које ће назначавати позитивне елементе, а њих и те како има, свима би нам било боље", рекао је Јаковина.

Он, међутим, оцијењује да таква жеља не постоји ни код политичких елита, а великим дијелом ни код обичних грађана.

"Пуно је једноставније свакој националистичкој власти да влада ако само наглашава негативно, критикује друге, вјечно призива неправде. Људи не желе сложене приче, већ једноставне формуле, по којима смо ми увијек жртве, а други увијек агресори, и то постаје сјајна прича", рекао је Јаковина.

Напомиње и да је против заједничког предлога хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић и предсједника Хрватског хелсиншког одбора, Ивана Звонимира Чичка да се формира међународна комисија за Јасеновац.

"Нема комисијског одређивања прошлости. Рекао бих да је приједлог Грабар Китаровић и Ивана Звонимира Чичка онолико озбиљан колико су биле позитивне реакције на њега. На тај начин се не усаглашава историја", поручио је он.

Како је додао, да би се дошло до истине о Јасеновцу потребно је научним методама прићи најближе, те наводи да сматра да су двије земље отприлике и дошле до тога.

"Више не говоримо о 700.000 жртава, јер је тај податак исти као онај о 130 жртава. Што се тиче људи који су то истраживали озбиљно немате такву накарадну ситуацију, већ уравнотежену, али стравичну бројку. Тако се то ради, не комисијама", рекао је он.

На питање како би уопште, толико година послије рата могла да се оформи комисија и шта би она радила, Јаковина каже да то није реално.

"О чему би требало расправљати - да неки говоре о 700.000 жртава, неки о 84.000, па се онда "нађемо" на 200.000? То није пут, већ је бесмислен, а за научнике увређив предлог", рекао је Јаковина.

Упитан да ли је корак напред Повјереништво за суочавање са прошлости, које предлаже да се "За дом спремни" забрани, али дозволи на ХОС-овој застави, Јаковина оцијењује да је Повереништво потврдило постојеће стање и да то није никакав пут.

"Купљено је заправо вријеме предсједнику хрватске владе Андреју Пленковићу, који није донио политичку одлуку. Тако да то није одлука о поздраву "За дом спремни", већ одлука о Хрватској 2018. године. Дакле, питање да ли Хрватска 2018. године жели да буде везана за усташтво", рекао је Јаковина.

Упитан какав је његов утисак када је ријеч о односу Хрватске према НДХ, Јаковина каже да је његов утисак да је Хрватска себи, што се тиче односа у Другом свјетском рату и антифашизму, 28 година "пуцала себи у кољено".

"Сада се нашла у ситуацији, која је посљедица дјеловања хрватских десних политичких елита, али и они који су томе секундирали. Хрватска интерпретација прошлости је исмијавана у Словенији, Аустрији и Србији и постаје политички терет. То се догодило не зато што су други нас нападали, него зато што су Хрвати сами довели до ове ситуације", рекао је он.

Наводи и да ће се тема око "Олује" дуго "затварати", те предвиђа да се, на начин како се приступа нашој историји из деведесетих, може закључити да ћемо још најмање 30 година водити сличан тип разговора.

На питање да ли су захтијеви за извињење, који се стално чују с обе стране, пут да Хрватска и Србија превладају прошлост, Јаковина каже да се "видјело да ништа није довољно, да ниједно извињење није схваћено као искрено".

"Очигледно постоји жеља да се остане на тачки у којој српско друштво жели да се забораве деведесете, а хрватско не жели да изађе из деведесетих. Ако се у том кругу вртите не може ни наука помоћи. Ако увијек постоји потреба да се осуди, извини, огради, не може се изаћи из тог круга. Поготову не у слабашно изграђеним и не до краја демократским друштвим као што су наша", рекао је Јаковина.

Не вјерује ни да има наде да се у будућности нешто покрене.

"А најгоре би било када би се очекивало од струке, истографије да се направи искорак. Струка је у горем стању него што је била, а никада није била особито јака", рекао је Јаковина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.