Иван Лео Лемо, познати хрватски позоришни редитељ за Глас Српске: Национализам срамоти и убија сплитски дух

Тања Шикањић
Иван Лео Лемо, познати хрватски позоришни редитељ за Глас Српске: Национализам срамоти и убија сплитски дух

Први пут у животу сам имао блиски сусрет треће врсте са оваквим национализмом. Моји пријатељи, сарадници и породица не вреднују људе по тој основи.

Иако сам свјестан ових наших балканских симптома и њихових посљедица, до сада их у свом животу и раду нисам имао у фронталном судару, казао је за "Глас Српске" један од најзапаженијих хрватских редитеља средње генерације Иван Лео Лемо у осврту на став чланова Градског вијећа Сплит да не може Србин бити директор балета у сплитском Хрватском народном казалишту (ХНК).

Регионом је одјекнула вијест коју је Лемо објелоданио да градским властима није прихватљив његов приједлог да на тој функцији буде Лео Мујић, јер говори екавски. Да ствар буде апсурднија Мујић је Хрват, али му је за зло узето београдско мјесто рођења и екавски говор.

- Чак и оне области које су суштински простор слободе умјетничке креације све теже могу да буду заштићене од политичког утицаја. Позориште је ту да води процес припитомљавања у овим нашим звјерињацима - каже Лемо.

* ГЛАС: Иако сте добили подршку Позоришног вијећа ХНК-а, Градско вијеће у Сплиту одбија да уврсти у дневни ред приједлог о вашој кандидатури за управника ХНК-а зато што нисте подобни владајућој коалицији, између осталог и зато што за директора балета предлажете човјека за којег су они мислили да је Србин. Колико штете наноси политика која се увукла у све поре друштва?

ЛЕМО: Криза компетенције је доминантна криза у многим транзицијским земљама. Свако се петља у свашта. Тако и политичари желе утицај чак и у областима које су суштински простор слободе умјетничке креације и евентуални коректив политике. То је сврха позоришта. Међутим, култура је борба. Ако човјек плови тим узбурканим водама са моралним компасом, онда није уцјењив. На крају свако своје поступке носи на души. Савјест имамо сви. Чак и политичари. Да, политика омета конкурс за управника ХНК-а Сплит на којем сам добио подршку Позоришног вијећа, али градски парламент не уврштава мој случај на дневни ред. Шта било да било, вјерујем у виши закон који каже: "Оно што нам припада то нам нико не може узети, а оно што нам не припада то нам нико не може дати".

* ГЛАС: Очекујете ли да се Министарство културе огласи у вези са Вашом кандидатуром?

ЛЕМО: Да, очекујем реакцију Министарства културе. Већ је прекршен Закон о управном поступку, а овакви маневри нису ни по Закону о позоришту. Нажалост, све се одуговлачи, а већ је вријеме за припрему сљедеће сезоне.

* ГЛАС: Оштро сте реаговали на изјаву да Србин не може бити директор балета у ХНК-у Сплит. Ова изјава је још трагичнија уколико се узме у обзир да Мујић, који је Ваш избор за ту функцију, заправо и није Србин већ само говори екавски, јер је рођен у Београду. Да ли Вас је затекао спорни аргумент или сте и раније свједочили сличним ставовима?

ЛЕМО: Морам признати да ми је ово први пут у животу да сам имао блиски сусрет треће врсте са оваквим национализмом. Једноставно, не живим у таквом свијету. Моји пријатељи, сарадници и породица не вреднују људе по тој основи. Иако сам свјестан ових наших балканских симптома и њихових посљедица, до сада их у свом животу и раду нисам имао у фронталном судару. Зато сам се и одлучио да цијелу ствар учиним видљивом оку јавности.

* ГЛАС: Чини се да је мање важно то што је Мујић вишеструки добитник најважнијих награда хрватског глумишта од тога што је рођен у Београду. Како умјетници чија свијест превазилази овакве подјеле могу да се боре да бар свој простор заштите од загађења политике и национализма?

ЛЕМО: Можемо се борити на начин да својим примјером показујемо какво друштво и обрасце понашања желимо. Не морамо се увијек борити против таме, можемо уносити свјетло, како је то рекао Лао Це. Новинари су ту да помогну видљивост наших покушаја. Недавно ми је представа "Хамлет у Мрдуши Доњој", у продукцији ХНК-а Мостар била у селекцији фестивала "Позоришни сусрети у Брчком". Учествовале су представе из цијеле регије. Умјетници су се дружили на округлим столовима, размјењивали искуства, коментарисали представе... Ето примјера како се прожима и међусобно инспирише. Позориште је ту да води процес припитомљавања у овим нашим звјерињацима.

* ГЛАС: Стиче се утисак да све оно што умјетници изграде политичари једва чекају да поруше. У прилог томе говори и реакција једног градског функционера у Сплиту који је био погођен гостовањем српских писаца у градској библиотеци у Сплиту? Исти функционер ХДЗ-а је изјавио и да Срба има тек 1,5 одсто у Сплиту па их зато не морају ни запошљавати.

ЛЕМО: То су тужни и плитки ставови који срамоте град Сплит и Сплићане познате по отворености према свим људима. То није прави сплитски дух. Кога год познајем згрожен је таквим лупетањима.

* ГЛАС:    Предизборну кампању за локалне изборе у Сплиту обиљежиле су најниже увреде и оптужбе на релацији Андро Крстуловић Опара - Жељко Керум, а чак су најављиване и међусобне тужбе. Двојица љутих ривала су након избора преко ноћи постали блиски сарадници, објаснивши да то чине у интересу Сплита. С обзиром на то да су у питању људи који не стављају чак ни лично достојанство испред потребе да дођу на власт, да ли се ишта боље и могло очекивати?

ЛЕМО: Све сте рекли. С ким смо, такви смо.

Нема кукања

* ГЛАС: Чини се да се умјетници у Хрватској, као и свуда у региону, не могу похвалити материјалним стањем?

ЛЕМО: Вјерујем када радимо оно што волимо да нам буде дато тачно колико требамо. Нисам присталица егзистенцијалних нарицања. Колико нам год живот зависи од економских (не)прилика, толико зависи и од нашег рада на себи и бескомпромисног тражењу свог мјеста под сунцем. Не заборавимо, живимо на планети испуњених жеља на којој је у сваком тренутку и у сваком животу могуће чудо. Задржати дјетињу заиграност и радост учења је заправо стално очекивање нечег чудесног. Нема кукања.

* ГЛАС: Иза Вас је низ успјешних представа. Шта бисте промијенили у начину вођења ХНК у Сплиту?

ЛЕМО: Покушао бих боље умрежити ХНК Сплит, на хрватској, регионалној и међународној позоришној мапи. У мом програму је и план промјене концепције националног фестивала Сплитско љето. Лансирали бисмо и међународну Фринге селекцију представа по узору на Единбург, Праг и Брајтон. Балетна сезона почела би Хамлетом у кореографији Леа Мујића, у копродукцији драме и опере радили бисмо џубокс мјузикл са музиком Дина Дворника. Догодине је десет година од смрти тог сплитског музичког генија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана