Хрватска у Шенген, бх. грађани у дуже колоне

Ово је недавно потврдио и Андреј Пленковић, предсједник Владе Хрватске, који је рекао да је његова земља у протеклих неколико година испунила све техничке услове, те да је сада ствар политичке одлуке да се то и оствари. Он вјерује да ће хрватско предсједавање ЕУ моћи бити искориштено да се ово питање стави на дневни ред.

Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, каже да се у њиховом раду ништа суштински неће промијенити након што Хрватска уђе у шенгенски простор.

“Могуће је да евентуално наши привредници приликом уласка у Хрватску буду имали неке сложеније и дуготрајније провјере, међутим то треба провјерити с пословним удружењима”, рекао је Ковачевић.

Приведници, пак, кажу да су спремни за тренутак када Хрватска постане дио шенгенског простора. Један привредник, чије предузеће скоро свакодневно користи међународни гранични прелаз Градишка, каже да су их колеге из Хрватске коморе обавијестиле да се мјере већ постепено уводе неко вријеме.

“Ми очекујемо да када Хрватска званично уђе у Шенген, све те мјере које они већ сада примјењују ће само наставити да важе, тако да не мислимо да би могло доћи до било каквих потешкоћа. Међутим, оно како је нама речено, сам тренутак уласка Хрватске у Шенген још није дефинисан и сигурно је да ћемо ми имати довољно времена од тренутка када се званично прогласи датум уласка да се упознамо с могућим промјенама. Мада, кажем, не очекујемо неке велике новине”, рекао је овај бизнисмен, који је замолио за анонимност.

Денис Хаџовић, директор Центра за сигурносне студије у Сарајеву, оцјењује да ће Хрватска наредне године постати дио Шенгена, те да ће то вјероватно значити да ће грађани БиХ чекати знатно дуже на прелазима.

“За институције БиХ то ће свакако значити да и они, а посебно Гранична полиција морају унаприједити своје капацитете у размјени инфомација и увођењу комплементарних система и опреме како би омогућили несметан и одговарајући проток људи и робе и обавили један дио провјера које би само требало да верификују граничне службе сусједне Хрватске”, сматра он.

Додаје да ће за тај искорак требати уложити много труда и напора, како стручног, тако и политичког, да би се задобило повјерење институција задужених за контролу зоне Шенгена.

Он упозорава да то значи да БиХ што прије мора премостити вишегодишње проблеме кад је у питању сарадња БиХ с ЕУРОПОЛ-ом, односно Европском полицијском агенцијом, ЕУРОЈУСТ-ом, односно Европском агенцијом за правну сарадњу и CEPOL-ом, односно Европском агенцијом за тренинг у области спровођења закона.

“То су најзначајније институције за размјену правовремених информација неопходних за квалитетну контролу граница, али и изградњу повјерења између држава задужених за борбу против свих појавних видова криминала, тероризма или илегалних миграција”, рекао је Хаџовић.

Звали смо и Граничну полицију БиХ да видимо да ли је ова безбједносна агенција спремна за ово, али до закључења овог текста нисмо добили одговор.

У Европској комисији не желе говорити када би Хрватска могла постати нова чланица шенгенског простора, јер кажу да је то политичка одлука коју ће донијети Европски савјет. Међутим, они истичу да свака земља која жели постати дио Шенгена мора испунити читаву листу предуслова.

“Земља мора демонстрирати да је способна контролисати спољне границе ЕУ у име других чланица Шенгена и мора показати одговорности при издавању шенгенских виза”, навели су они.

Додају, такође, да земља мора ефикасно сарађивати с агенцијама за спровођење закона у другим земљама, с обзиром на то да, како подсјећају, Шенген подразумијева уклањање граничних контрола између земаља унутар шенгенске зоне.

Подсјећају да је Европски парламент прошле године дао подршку Хрватској да приступи шенгенском простору чим испуни неопходне критеријуме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.