Хрватска одбила словеначки приједлог, одлагалиште у близини границе са БиХ

Срна
Хрватска одбила словеначки приједлог, одлагалиште у близини границе са БиХ

Љубљана - Хрватска је одбила приједлог Словеније о изградњи заједничког одлагалишта нуклеарног отпада у Врбини у близини нуклеарке Кршко, па је готово сигурно да ће овај проблем хрватска страна сама рјешавати изградњом одлагалишта на Трговској гори у близини границе са БиХ, пише "Дојче веле".

Директор хрватског Државног завода за радиолошку и нуклеарну безбједност Саша Медаковић каже да Трговска гора не би била трајно одлагалиште, већ само надземно складиште на период од 20 до 30 година, док нуклеарка не престане с радом и не буде уклоњена.


"Онда ћемо видјети колико тог отпада заиста има и тражићемо ново рјешење, у Хрватској, Словенији или можда некој трећој земљи, која ће тада бити спремна прихватити нуклеарни отпад", истиче Медаковић.

"Дојче веле" наводи да провођење тог плана неће бити нимало једноставна, иако Хрватска у Фонду за трошкове збрињавања отпада и декомисију нуклеарке има више од 200 милиона евра.

Према наводима тог медија, тај пројект већ је наишао на противљење локалног становништва, али и сусједне БиХ, која је прије неколико година најављивала и тужбу против Хрватске у случају да крене у реализацију овог пројекта.

Ријеч је о неугодном питању, с којим се ниједна влада посљедњих година није хтјела озбиљније суочити, напомиње "Дојче веле".

Словеначка страна прије неколико година предложила је Хрватској рјешење овог проблема изградњом заједничког одлагалишта у Врбини, у непосредној близини нуклеарке.

Медаковић је рекао да је Хрватска прије нешто више од мјесец дана и формално одбила словеначки приједлог, а као први разлог одбијенице је чињеница да је изградња предвиђена у непосредној близини ријеке Саве.

Према његовим ријечима, одлагалиште је дословно укопано у подземне воде из којих се Загреб напаја водом за пиће и налази се у плавном подручју.

Медаковић је додао да је други разлог висока цијена пројекта, који би коштао више од 600 милиона евра, а Хрватска би морала подмирити половину тог износа, док је трећи разлог тај што Словенци нису хтјели да одлагалиште у Врбини прими други ниско и средње радиоактивни отпад који настаје у Хрватској.

Питање одлагања нуклеарног отпада из Кршког годинама није ријешено између Загреба и Љубљане.

"Дојче веле" пише да се до сада сав ниско и средње радиоактивни отпад из Кршког, а ријеч је годишњој количини од око 30 метара кубних, складиштио у привременом одлагалишту у кругу саме нуклеарке.

Тако је требало бити само у првих пет година рада нуклеарке, али се и тридесет година касније ништа није промијенило. Капацитет складишта је скоро попуњен па се дио отпада шаље на спаљивање у Шведску и у Француску одакле се враћа као радиоактиван пепео.

Пред крај претпрошле године у том складишту се налазило преко двије хиљадње метара кубних отпада, а будући да је нуклеарка заједничка, најкасније 2023. године Хрватска мора преузети и збринути своју половину отпада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана