Хрватска и даље на дну Европске Уније
За двије године чланства у Европској унији Хрватска није успјела да привуче инвеститоре у мјери у којој се то очекивало, а млади и даље напуштају земљу у потрази за послом. Поражавајуће су и чињенице о стању људских права у тој земљи, кажу саговорници Спутњика.
Хрватска је ушла у трећу годину у Европској унији као једна од три најсиромашније земље савеза, иза ње су само Бугарска и Румунија. О економском положају земље говори податак који је изнио гувернер Народне банке Борис Вујчић да Хрватска тренутно дугује Грчкој 74 и по милиона евра, док је грчки дуг према Хрватима само 130 хиљада.
Професор Филозофског факултета у Загребу Жарко Пуховски подсјећа да је Хрватска ушла у ЕУ у вријеме економске, али и кризе институција тог савеза. Хрватско друштво било је подијељено, а уласком у Унију ослободило се контроле Великог брата, каже Пуховски за Спутњик.
„Напросто су се разуларили, прије свега у Вуковару, али и другим дијеловима земље. На видјело је изашло нешто што је очито постојало испод површине, заоштравање односа међунационалних група, односно већине и мањине. Српска мањина је ту дошла у веома тешку ситуацију, а с друге стране је још више отежано стање људских права у социјалном погледу, јер ЕУ тражи промјене у радном законодавству, на штету оних који су слаби, радника. То ми се дугорочно чини као највећи проблем“, каже Пуховски за Спутњик.
У Хрватској се погоршало опште стање толеранције, истиче предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац и додаје да су то на својој кожи најбоље осјетили Срби, који најтеже остварују своја права. Један од вођа српске заједнице ипак жели да вјерује у такозване европске вредности и нада се интервенцији Европског парламента.
„Ја сам поводом иступа једне европске парламентарке из Хрватске, која је позвала на исељавање Срба из земље, писао предсједнику Европског парламента Мартину Шулцу, који ми је одговорио. Ми ћемо наставити комуникацију како с парламентом, тако и са комисијом, јер се то показује као неопходно“, каже Пуповац за Спутњик.
Професор Жарко Пуховски ипак сматра да не треба очекивати реакције у оваквим ситуацијама, зато што Европска унија само прича о нечему што је предсједник Никола Саркози прије неколико година урадио, наредивши избацивање Рома из Француске.
„Читав низ европских држава данас одбија да прихвати избјеглице из кризних подручја, које је добрим дијелом у кризна подручја претворила својим неспретним и погрешним акцијама управо Европска унија. Према томе, то што неко у Хрватској говори против Срба је потпуно занемарљиво према ономе што се иначе у Европској унији догађа“, закључује Пуховски.
За двије године чланства, Хрватска није успјела да привуче велике европске инвеститоре. Бројне административне препреке и даље стоје пред европским капиталом, плате јесу повећане, али у просјеку за 200 куна, што је приближно 3.000 динара. Процијењује се да је у посљедње двије године из Хрватске отишло чак 50 хиљада младих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
