Хрватска ће мимо квота примати раднике из БиХ

На сједници Владе одржаној у четвртак одобрена је досад највећа квота за запошљавање радника из земаља изван ЕУ, укупно 31.000, од чега се 9.000 односи на продужење постојећих дозвола, а 22.000 на нове раднике.

Још већи број радника покушаће обезбиједити мимо квотног режима, а у ту сврху Влада Хрватске је Младену Павићу, министру рада и пензионог система те земље, одобрила да покрене преговоре са БиХ о могућности упућивања радника из овдашњих фирми на рад у хрватске. У ту сврху, у плану су два билатерална споразума, од којих један за сезонце у туризму и аграру, на пословима попут брања мандарина, а други за грађевину.

„У односима између Хрватске и БиХ није успостављена сарадња у подручју сезонског рада држављана БиХ, који у Хрватској могу радити једино путем годишње квоте дозвола за запошљавање странаца, коју Влада Хрватске доноси за сваку календарску годину. Склапањем споразума обезбиједиће се боља привредна сарадња двију држава, водећи рачуна о потребама тржишта рада у Хрватској“, наводи се у одлуци о покретању поступка за склапање споразума.

Одређена је и делегација за вођење преговора, коју чини помоћник министра у Министарству рада, представник МУП-а, Министарства привреде и предузетништва, Министарства пољопривреде и Хрватског завода за запошљавање.

Међутим, веома је упитно колико ће одабрани тим имати успјеха у тражењу радника, поготово због специфичности уређења у БиХ, а чега су и сами свјесни, јер очекују како ће за реализацију замишљеног морати добити дозволу оба ентитета и десет кантона, а што ће вјероватно потрајати до 2019. године.

Ипак, Даворко Видовић, савјетник за радну политику и запошљавање предсједника Хрватске привредне коморе, оцијенио је како је овај вид споразума добро рјешење, а што се показало кроз искуства са сличним који је потписан с Њемачком.

Према писању медија, у Хрватској је већ присутно доста радника из БиХ, не само кроз постојећи квотни режим, него и преко словеначких предузећа. Од око 6.000 тих радника из Словеније, већина су држављани БиХ.

У Агенцији за рад и запошљавање БиХ, која је радила на пројектима ангажовања домаћих радника у земљама ЕУ, кажу како су раније и сами покушали иницирати споразум који би уредио односе двије земље у области рада, али да до реализације никада није дошло.

Како кажу, прије 10 година су иницирали споразум, али га је синдикат у Хрватској одбио, док је споразум из 2010. године о сезонском запошљавају „запео“ на Влади Хрватске.

До сада су добијали захтјеве за радном снагом која има хрватске пасоше, што су одбијали, јер нису жељели да дискриминишу остале грађане БиХ.

„Наши радници хрватском тржишту одговарају, јер нема језичких баријера, као ни високих трошкова путовања. Споразум би ријешио многе ствари јер би људи били сигурни гдје иду, а лакше би се пратио њихов радни статус“, казали су нам у Агенцији.

Због рада на црно, нема прецизних података колико људи из БиХ ради у Хрватској, а процјене говоре како их у сезони има и до 30.000.

Квоте за запошљавање странаца у Хрватској

ОБЛАСТ                 БР. ДОЗВОЛА

1. Грађевина                10.770

2. Туризам                       4.660

3. Металска индустрија     1.600

4. Бродоградња              1.408

5. Прехрамбена инд.        770

6. Саобраћај                   765

7. Прерађивачка инд.                580

8. Информатика                  300

9. Пољопривреда              260

10. Здравство                    70

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.