Хан: Европа се плаши “кинеских тројанских коња” са Балкана

Глас Српске
Хан: Европа се плаши “кинеских тројанских коња” са Балкана

Европски комесар за проширење Јоханес Хан упозорио је на улогу Кине на Западном Балкану.

Он је истакао и могућност да Пекинг земље региона претвори у “тројанске коње” који ће једног дана бити чланови ЕУ.

Хан је за портал Политико рекао да кинеска “комбинација капитализма и политичке диктатуре” може да буде пожељна неким лидерима у региону Западног Балкана.

Према његовим ријечима, иако је највећи дио западних брига претходних година био усмјерен на руске активности, постоји много више разлога за неспокојство због Кине, која је направила низ значајних инвестиција у инфраструктурне пројекте у региону.

Као примјер таквог пројекта, у ком Кина користи финансијску моћ да оствари политички утицај у земљама које желе у ЕУ, Хан је навео ауто-пут у Црној Гори који је Кина финансирала и изградила.

“Управо је такав случај с фамозним ауто-путем у Црној Гори. И ту постоји кинески образац, или да кажемо пословни модел, да се понуде примамљиви или мање-више примамљиви зајмови који, ако не могу да се врате, буду претворени у капитал. Мислим да морамо да будемо свијесни кинеског стратешког концепта и да адекватно реагујемо. Мислим да ће то бити један од великих изазова за Европу”, рекао је Хан за Политико.

Црна Гора је, као и Србија, 2014. почела приступне преговоре с ЕУ, из које је наговештено да би обије земље могле постати чланице до 2025. Хан сматра да је то “прилично амбициозно”.

Све земље региона Западног Балкана желе у ЕУ, међутим европске земље су подијељене око става према тим жељама.

Француски предсједник Емануел Макрон је преузео улогу главног скептичног гласа о отварању ЕУ за нове чланове и инсистира на томе да Унија треба да се фокусира на сопствено реформисање прије било каквог размишљања о проширењу.

Француски званичници се такође плаше да би свака назнака да ЕУ планира да прими сиромашне земље с дубоким проблемима, попут организованог криминала и корупције, била поклон евроскептичним партијама на изборима за Европски парламент слиједеће године. Париз је у јуну успио да одложи одлуку о почетку приступних преговора Албаније и Македоније до послије избора у мају.

У интервјуу Политику, Хан се успротивио Макроновом ставу, рекавши да грађани земаља Западног Балкана “имају право да постану чланови (ЕУ)” и да ЕУ има избор између извоза стабилности у регион или увоза нестабилности у Унију.

Он се сагласио с Макроновим ставом да ЕУ треба да се реформише, али и додао да се то може радити паралелно с приступним преговорима с државама Западног Балкана и да вјерује да ће бити могуће убедити француског лидера у то.

Комесар је рекао да је “веома сигуран” да ће преговори с Албанијом и Македонијом почети слиједеће године, као и да је процес процијене њихове спремности за преговоре већ почео.

Према тренутним плановима ЕУ, Босна и Херцеговина и Косово немају чак ни оквирну временску одредницу за приступне преговоре, наводи Политико.

Према Хану, фрагментисана политичка структура БиХ, резултат Дејтонског споразума из 1995, морала би да се промјени.

“Они живе у такозваној дејтонској логици. А она није у складу с бриселском логиком”, изјавио је комесар.

Ипак, додао је, БиХ је направила одређени напредак формирањем комисије с представницима из различитих етничких група која треба да одговори на детаљан упитник ЕУ о спремности за чланство.

Што се Косова тиче, највећи проблем је спор са Србијом, као и чињеница да велики дио прихода Косова долази од царина и да ће то морати да се промјени прије придруживања јединственом тржишту ЕУ, рекао је Хан.

Према његовим ријечима, пројекат проширења ЕУ на читав Западни Балкан је “историјска мисија”.

“Све је почело 1989. падом 'Гвоздене завјесе'. Велико проширење из 2004. је било (...) прва велика посљедица. Рекао бих да ће све бити завршено тек када тих шест земаља буду чланице ЕУ”, навео је Хан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана