Хаг разоткрио незгодну оставштину хрватског „оца домовине“

Танјуг
Хаг разоткрио незгодну оставштину хрватског „оца домовине“

Загреб - Хрватски портал index.hr пренео је опширни текст агенције АФП о томе како је пресуда Хашког трибунала шесторици хрватских генерала у вези са ратним злочинима у БиХ разоткрила незгодну заоставштину првог хрватског предсједника Фрање Туђмана којег назива „оцем“ Хрватске.

Наводи се да „туристи који авионом путују у главни град Хрватске слијећу на нови аеродром ''Фрањо Туђман'', назван по ''оцу домовине'' - који се спомиње у недавној осуђујућој пресуди Хашког суда“.

Подсјећа се да је „недавна пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY) остала у ијсенци драматичне смрти босанско-херцеговачког Хрвата Слободана Праљка, који је попио цијанид након што су му судије потврдиле казну за ратне злочине почињене 90-их година прошлог вијека у БиХ“.

„Али, можда је још већи значај за Хрватску имала судијина оцјена Туђмана, који је умро 1999. године, али је за већину Хрвата и даље херој због чињенице да је Хрватска под његовом влашћу постала независна, упркос грешкама у његовој аутократској владавини“, пише у тексту ове агенције који преноси хрватски портал.

Наводи се да је „у пресуди Хашког суда шесторици оптужених Хрвата јасно речено да је Туђман дијелио њихову замисао о етничком чишћењу муслимана у покушају уједињења Хрвата у региону“ и подсјећа да је „у рату у БиХ 1992.-1995. између Хрвата, Срба и муслимана страдало око 100.000 људи“.

У тексту се подсјећа на „бурне реакције у Хрватској на хашку пресуду“, међу којима истичу оцјену „Новог листа“ према којој је „мрља на хрватском вођству 90-их довела у питање све оно што мислимо о себи“.

Наводи се да је „упркос пресуди, 18. годишњица Туђманове смрти обиљежена 10. децембра уобичајеним комеморацијама широм Хрватске“ и да су „водећи хрватски дужносници положили вијенце у бојама хрватске заставе на импозантан Туђманов гроб од црног мермера у Загребу“.

Туђман је био комунистички генерал који је с временом постао националистички дисидент, наводи се у тексту и додаје како је водио Хрватску у периоду отцјепљења од Југославије.

Поглед на „домовински рат“ као ослободилачки рат „против српских агресора“ је општеприхваћен у Хрватској, али мишљења о Туђмановој улози у конфликту у БиХ нису тако монолитна, пише у тексту.

Хрватски премијер Андреј Пленковић, такође из ХДЗ-а, жестоко је критиковао хашку пресуду, инсистирајући притом да је Туђманова политика према БиХ „увијек била усмјерена према очувању њеног територијалног интегритета“.

У тексту се подсјећа и да је бивша главна тужитељка Хашког суда Карла дел Понте рекла 2001. године да је Хашки суд био спреман подигнути оптужницу против Туђмана у тренутку кад је умро од карцинома 1999. године.

Оцјењује се и да Туђман није марио за демократске реформе, због чега је Хрватска била међународно изолована и подсјећа да је на Туђмановој сахрани био уочљив изостанак страних државника.

Иако су се хрватски лидери који су преузели власт након Туђмана, чак и они из његове странке, у почетку дистанцирали од Туђманове контаминиране оставштине, помак удесно 2012. године донио је својеврсни „ривајвал“ Туђмановог имена, али и репресивних тенденција, наводи се у тексту који преноси index.

Такође се указује да су у посљедњих неколико година медијске слободе у Хрватској пале и додаје да активисти упозоравају на растућу атмосферу нетолеранције.

„Политичари опет прихватају Туђманову негативну оставштину и то је јако штетно“, упозорава Весна Тершелич из Документе, удружења које се бави ратним злочинима почињенима у ратовима након распада Југославије.

Маркус Танер, специјалиста за Балкан и аутор књиге Хрватска: Нација искована у рату, сумња да пресуда Хашког суда може имати велики утицај и значај с обзиром на чињеницу да је Хрватска чланица Европске уније и НАТО-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана