Грабар Китаровић нови предсједник Хрватске

Гласало је 58,91 одсто бирача од укупно 3.785.468 грађана Хрватске колико је имало право гласа.

Како јавља ХРТ, Китаровићева, која тиме постаје прва предсjедница Хрватске у историји те земље, побjедила је у 14 жупанија, док је њен противник, досадашни председник Иво Јосиповић, победу однео у седам.

Око 21.15, Јосиповић је у свом изборном штабу рекао: "Готово је, госпођа је побjедила".

Биографија Колинде Грабар Китановић

Министар иностраних послова и европских интеграција постала је фебруара 2005. у влади Иве Санадера, и на том мјесту остала је до јануара 2008.

Претходно, од децембра 2003. до фебруара 2005. била је министар за европске интеграције.

Полумандат, до 2007. године, када ју је Санадер смјенио, протекао је у знаку отварања преговора о чланству Хрватске у ЕУ.

Тада је именована за амбасадора у САД. Било је спекулација да ју је Санадер смјенио плашећи се јаких политичких личности у окружењу, али и како би је удаљио што више од власти и партијске централе.

Од јануара 2005. године, руководила је преговарачким тимом Хрватске за преговоре о приступању Европској унији.

За период док је била амбасадор у САД, везана је једна афера, пошто је непозната особа послала на адресе министарства и неких новинских редакција видео записе на којима њен супруг Јаков Китаровић користи службени аутомобил тог министарства возећи дјецу у школу.

Према истом извору, на службеном возилу (тојота) смањио је пређену километражу.

Резултат је била смјена особе која је информацију прослиједила службеним органима.

Китаровићева је годину дана пошто је именована за амбасадора у САД постала и помоћник главног секретара NATO-а Андерса Фога Расмусена, за јавну дипломатију, односно, по њеним рjечима - комуникацијску стратегију и приближавање NATO-а обичним људима, као прва жена на таквој функцији.

Грабар Китаровићева је почела политички да напредује 1993, када се и запослила у Министарству спољних послова, а претходно је радила у Министарству науке и технологије.

Почетком фебруара 2014. медији у Хрватској писали су да је постала чланица утицајне Трилатералне комисије, односно Рокфелеровог комитета, те да је, наводно, на том списку најутицајнијих 180 људи на свијету, 69. по реду.

Тим поводом, портали у Хрватској писали су да је цијелом њеном каријером руководила нека јако моћна - невидљива рука.

Рођена је у Ријеци априла 1968. а делимично се школовала у САД.

Завршила је енглески и шпански језик, да би 2000. године магистрирала, с постдипломском тезом из међународних односа на тему "Релација САД и Совјетског Савеза у вријеме окончавања Хладног рата, односно Роналда Регана".

Несумњиво има подршку и радикалне деснице у Хрватској. Тако је недавно челник Хрватске странке права Ружа Томашић изјавила да је сигурна у њену побједу.

Уколико побједи, кандидаткиња Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) је најавила да ће прво назвати премијера и иницирати владину сједницу на којој би се расправљало о привредном стању:

"На тој сједници бих вољела да изложе који су им планови за пут напред, за излазак из кризе. Ако те планове немају, било би коректно да одступе".

Као главни разлог кандидатуре наглашавала је тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској.

За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, ни такозвана Друга Република, пошто су како тврди, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укоријењени у Домовинском рату.

Када је ријеч о односима са Србијом, непосредно уочи другог круга предсједничких избора, рекла је да би пут Србије у ЕУ условила повратком несталих особа из рата, јер се залаже за права мањина у Хрватској.

Као и Јосиповић сматра да би било најбоље да се проблем граничних спорова са суседним земљама ријеши пред Међународним судом правде.

Нова предсједница Хрватске сматра и да је хрватски генерал Анте Готовина херој.

"Мислим да је Готовина херој, али да је своју невиност требало да докаже пред судом. Мислим да је учињена грешка када му је савјетовано, прије него што је прочитао оптужницу, да се макне из Хрватске", рекла је Грабар Китаровићева. Подсјетимо, прије неколико дана га је и посјетила.

Затворена биралишта 

У 19 сати затворена су биралишта на којима су хрватски бирачи у другом кругу одлучивали између двоје кандидата који се натјечу за петогодишњи предсједнички мандат.

Уз актуалног предсједника Иву Јосиповића (СДП) у други круг је ушла Колинда Грабар - Китаровић (ХДЗ), а за једног од њих могло је гласовати 3,8 милијуна хрватских бирача на 6352 бирачка мјеста у Хрватској и иностранству

Осим у Хрватској, шести предсједнички избори, проводе се у још 50 држава, на 92 бирачка мјеста. Највише бирачких мјеста, по 15, одређено је за Босну и Херцеговину те за Њемачку. 

Затварањем биралишта престаје дводневна избора тишина за које је у традиционалним медијима и на интернету забрањена свака изборна промиџа, као и објављивање изборних резултата. 

Први резултати избора очекују се у недјељу од 20 сати, откад ће Државно изборно повјеренство (ДИП) на интернетским страницама почети објављавати непотпуне и привремене резултате које ће стално обнављати. 

Други круг избора обиљежила је одлична излазност, показују подаци ДИП-а по којима је до 16,30 сати гласало готово половина бирача, односно њих 48,23 посто. У апсолутним бројкама, то је 1,7 милиона бирача, што је око 470.000 више него у првом кругу. 

Мјерено у постотцима, излазност је највећа у Карловачкој (53,2) и Вараждинској жупанији (52 посто), најмања у Задарској (43,9), те Бродско-посавској (44,3) и Приморско-горанској (44,7 посто) жупанији. 

Због тјесног резултата у првом кругу, у којем је Јосиповић пред Колиндом Грабар Китаровић однио тијесну побједу, актуални предсједнички избори сматрају се најнеизвјеснијим до сада. 

 Затворена биралишта у БИХ 

 Биралишта у Босни и Херцеговини, на којима су хрватски држављани с пребивалиштем у тој земљи могли гласати за хрватског предсједника у другом изборном  кругу, затворена су у 19 сати, а гласање је омогућено онима који су се у том тренутку затекли у редовима пред бирачким мјестима. 

Како је у изјави за Фену казао први секретар хрватске амбасаде у Сарајеву Перо Билушић, редова за гласање има још у Тузли, Сарајеву и Мостару док је биралиште у Бањалуци затворено. 

''У Сарајеву и Тузли још треба гласовати двадесетак људи'', казао је Билушић, но није знао точан податак за Мостар гдје је уочи затварања биралишта у 19 сати испред бирачких мјеста у Мостару било више стотина особа. 

Што се тиче одзива бирача у БиХ, Билушић је казао да ће те податке имати након што сви бирачи, који су се затекли на биралиштима, остваре своје право гласа. 

Гужве на биралиштима у БИХ

Државно изборно повјеренство РХ потврдило је у недјељу да су гужве на биралиштима у БиХ резултат већег одазива бирача који се нису активно регистровали за гласање, а због изостанка такве регистрације нису одређена ни додатна бирачка мјеста, као нпр. у Њемачкој.

Наиме, слиједом података хрватских дипломатско-конзуларних представништава да се у односу на први круг повећао број и активно и претходно регистрованих бирача, за Њемачку су додана два бирачка мјеста, у Дизелдорфу и Франкфурту. 

С БиХ то није био случај, а и очитовања надлежних конзулата и амбасада говорила су да број мјеста не треба повећавати, јер на изборима 28. децембра на биралиштима није било гужви, свих 15 затворено је у 19 сати. 

 ''У Мостару се, примјерице, за гласање активно регистровало 8.190 бирача, а с обзиром да је за тај град одређено десет бирачких мјеста то је требало бити довољно да се гласовање обави без гужви'', каже потпредсједница ДИП-а Александра Јозић Илековић. Но, недјеља је донијела сасвим друге прилике. 

Наиме, до 15 сати у БиХ гласало је око девет и пол хиљада бирача, највише у Мостару, њих шест и пол тисућа. У првом кругу у БиХ укупно је гласало око 7.300 бирача. 

Бирачких редова било је и у Сарајеву, а извјештаји говоре да су резултат већег одазива бирача који се нису активно регистрировали за недјељно гласање, па ако то желе направити морају исходити потврде о упису у регистар бирача. 

 Добивање тих потврда изискује одређену процедуру и вријеме, потврђује Јозић Илековић и наводи да их је до 16 сати издао готово шест и по хиљада. 

 За БиХ одређено је укупно 15 бирачких мјеста, десет у Мостару, по два у Сарајеву и Тузли те једно у Ба Најбоља бајадера икада!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.