Грабар-Китаровић: Стабилност БиХ од највеће важности за стабиолност региона
Салцбург - Хрватска, Аустрија и Словенија сложии су се у уторак у Салцбургу на трилатералном састанку предсједника три државе да треба наставити радити на будућности Европске уније и првенствено уложити заједничке напоре на рјешавању проблема миграција, климатских промјена и посљедица Бреџита.
На четвртој по реду трилатерали у Салцбургу су се састали Колинда Грабар-Китаровић, Александер Ван дер Белен и Борут Пахор.
"Наше три земље вјерују у еуропски пројект и будућност Еуропске уније и ту је хрватски став чврст: по питању начела солидарности, слободе, разумијевања и поштивању људских права у Еуропи, али и вјере у унију суверених, једнакоправних држава", казала је предсједница Хрватске.
Она је поручила да ће земље настојати радити на томе да европски простор буде најпросперитетнији и најсигурнији простор у глобализованом свијету.
Такође је рекла да је Хрватска против сваке врсте ЕУ која би подразумијевала Европу у неколико брзина.
"Одлучно се противимо Унији која би подразумијевала Еуропу у неколико брзина. Вјерујемо у Унију кохезије која побољшава стандарде живота и инфраструктуру у свим нашим државама која већ постоји у другим државама ЕУ", поручила је Грабар-Китаровић.
Према њеној оцјени, највећи изазови осим Бреџита су како наставити даље у блоку 27-орице промовисати европске вриједности и проширити их на подручје југоисточне Европе па тако и у БиХ.
"Стабилност те државе је од највеће важности за стабилност регије и Хрватска снажно подржава пут БиХ у ЕУ и НАТО", рекла је Грабар- Китаровић и изразила наду и вјеру да ће та земља добити статус кандидата. Грабар-Китаровић је такође нагласила да Хрватска вјерује да се у БиХ мора поштовати начело једнакоправности сва три народа те још једном изразила бојазан због умијешаности "треће стране" у процесе у БиХ.
Осврнула се и на безбједносну ситуацију на југоистоку Европе и нагласила да је "прилично сложена".
"Турска за сада ради добар посао у задржавању миграната, но промијени ли се то, то би дестабилизирало тај дио Еуропе.
Дубоко вјерујемо да тзв. западнобалканска рута мора остати затворена", рекла је предсједница Хрватске говорећи о изазову миграција.
Аустријски предсједник је изјавио да будућност ЕУ зависи од заједништва 27 чланица, "а можда и 28".
"Морамо се држати заједно", рекао је шеф аустријске државе и позвао младе људе да подрже ЕУ политички и емотивно, јер је "њихова будућност у питању".
Он сматра да је важно задржати европску перспективу шест земаља западног Балкана.
"Те државе морају и требају прихватити и разумјети да су политике Европске уније да постану пуноправне чланице те да је то у њиховом интересу као што је то и у интересу ЕУ", рекао је предсједник Аустрије.
Словеначки предсједник Борут Пахор рекао је да Словенија дијели слична стајалишта у погледу будућности ЕУ те европске перспективе западног Балкана.
Први трилатерални састанак предсједника три државе одржан је у марту 2014. у Бечу, када су Борут Пахор и Хајнц Фишер разговарали с тадашњим хрватским предсједником Ивом Јосиповићем.
Потом је 2015. године у Логарској долини одржан састанак Пахора и Фишера с новом хрватском предсједницом, а трећем сусрету је домаћин била Хрватска.
Тада је у марту 2016. предсједница Грабар-Китаровић у Вараждину угостила Пахора и Фишера.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
