Европска унија подијељена у вези са ширењем на западни Балкан

Европска унија подијељена у вези са ширењем на западни Балкан 16.02.2018 06:19 | Агенција

Софија- Министри спољних послова земаља чланица Европске уније су изразили неслагање с приједлогом извршног тијела овог блока за ширење на западни Балкан, регију која још носи ожиијке етничких ратова вођених у 1990-им и с тешком репутацијом безакоња.

На састанку у бугарској пријестоници Софији, министри ЕУ први пут су расправљали о плану Европске комисије у коме се одређује 2025. година као циљна за прикључење Србије и Црне Горе блоку.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да је "веома разочаран" циљном годином, рекавши да би прве двије земље западног Балкана требале бити примљене већ у 2022.

- Мислим да је 2025. веома далеко и да оне заслужују бржу интеграцију - изјавио је новинарима шеф мађарске дипломатије, наглашавајући да ће улазак у ЕУ помоћи у ублажавању напетости између сусједа у регији који су на улазним вратима блока.

Њемачка, водећа сила ЕУ, показала је, међутим, неспремност на такав временски оквир, указујући на мањкавости у владавини закона у новијим државама чланицама - од Румуније и Бугарске до Пољске и Мађарске.

- Управо сам дошао из Србије, а ситуација на Косову је веома сложена. Говорићемо отворено о томе данас - изјавио је њемачки министар спољних послова Зигмар Габриел.

Одбијање Србије да призна независност Косова, што подржава већина, иако не све чланице ЕУ, само је примјер регионалних спорова који, како се наводи, пријете европским интеграцијама западног Балкана.

Шефови дипломатија ЕУ тврде да би корупција и моћне криминалне банде које кријумчаре оружје, дрогу и мигранте преко европских граница требали бити на врху дугачке листе проблема које мора ријешити шест земаља западног Балкана које се надају чланству у ЕУ, прије него што им се икада омогући приступ блоку.

Пољска, Италија и Аустрија су међу осталим чланицама ЕУ које се залажу за интензивирање напора на отварању блока према регији западног Балкана, у којој је примјетан растући утицај Русије и Кине.

- Ко ће бити први у Београду - Кина или ЕУ? То је нешто на чему ћемо морати да дјелујемо, јер то је наш први сусјед - изјавила је новинарима аустријски минисатр спољних послова Карин Кнеисл.

Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да ће бити домаћин шефовима држава балканских земаља на њиховим разговорима 1. марта са шефом Европске комисије Жан Клод Јункером о изградњи нових аутопутева и жељезничких пруга како би се побољшале везе с ЕУ.

Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец изјавио је, међутим, како вјерује да и 2025. година "није реална" као циљни датум, рекавши да државама западног Балкана треба више времена да ријеше своје спорове и испуне услове за пријем у ЕУ.

Шеф француске дипломатије Жан Ив Ле Дриан такође је изразио опрез.

- Јасно је да постоје услови и ти услови захтијвају много тога - казао је он, преноси Реутерс.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица