ЕУ не препушта Балкан Русији

Истовремено, и Берлин и Брисел желе да чују истовјетну, узвратну поруку.

Лидери шест земаља Западног Балкана - Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Косова и Албаније као и Словеније и Хрватске, које су чланице ЕУ окупиће се у четвртак 28. августа на скупу у Берлину.

Најављујући конференцију, из Берлина и Брисела стижу истовјетне поруке. Портпарол њемачке владе, Штефен Зајберт, наглашава важност разговора о "отвореним питањима" у региону и давања "новог импулса" за њихово рјешавање.

"То се посебно односи на јачање и подршку сарадњи у региону као и на приближавање Унији, економско, политички, али и у области владавине права. Њемачка стоји иза обећања да европска перспектива Западног Балкана постоји", наводи Зајберт.

Брисел, са своје стране, "поздравља иницијативу Ангеле Меркел" и понавља да су регионална сарадња и управљање економијом "кључни фактори" процеса проширења.

"Биће то прилика за разговоре о приоритетима као што су економија, владавина права, обезбјеђивање страних инвестиција, отварање нови радних мјеста", каже за Дојче веле, портпарол Европске комисије Петер Стано.

И док у Бриселу најављују да је балкански самит у Њемачкој "први у низу" и да су слиједећи већ заказани за 2015. и 2016. у Аустрији, односно Француској, европски аналитичари указују на изостанак проширења са листе приоритета ЕУ, на "национализацију" тог процеса од стране земаља-чланица, на видно заостајање појединих земаља региона, али и на важну чињеницу да се састанак организује у тренутку затегнутих односа Брисела и Москве.

Национализација проширења

Познаваоци европске политике већ дуго указују на чињеницу да је проширење престало да буде једна од "кључних мисија" Европске комисије и да је тај процес све више вођен од стране Савјета ЕУ, односно земаља-чланица:

"Имамо нешто што се зове 'национализација проширења'. Земље-чланице све више учествују у кључним одлукама у том процесу, прије него што би се ослониле на препоруке Европске комисије. То се посебно односи на Њемачку и њен Бундестаг, који је преузео готово кључну улогу у оцењивању процеса у региону", објашњава орина Стратулат, из Центра за европску политику у Бриселу.

Она оцјењује да на тај начин процес проширења, са једне стране, постаје инклузивнији и демократичнији, јер се умјесто само одлуке Брисела тражи и мишљење националних парламента.

"Са друге стране ту постоји ризик од претјераног мијешања технократских процедура у процес који је већ постављен, што га удаљава од већ договореног и додаје нове услове и правила 'уз пут', што изазива фрустрације код оних који раде на том процесу, али и код грађана земаља аспираната на чланство", каже Стратулат и наводи примјере утицаја одлуке њемачког Бундестага на албански захтјев за кандидатуру 2009. године, али и почетак преговора Србије о чланству, прошле године.

Да се у процес придруживања данас све више уплићу и национални интереси земаља-чланица, и то на начин који „није увијек од помоћи", сматра и Николас Вајт, испред канцеларије "Независни дипломата". Он наглашава да би било боље да је проширење остало "високи приоритет" Европске комисије, али и додаје:

"Ипак, врло је важно да се овај састанак одржава у Берлину. Канцеларка Меркел јесте водећи политичар у Европи. Она је доминантнија вјероватно и од својевремено Хелмута Кола, који је као равнотежу имао Французе, чији су лидери данас слаби. Дакле, сама чињеница да она питање Балкана гледа озбиљно у сред велике кризе са Русијом, указује да Европа неће дићи руке од Балкана, да тај регион остаје европски интерес и будућа територија која се неће препустити Русији. Чини ми се да се овим састанком шаље јасна порука не само земљама Западног Балкана већ и Москви", закључује Вајт.

Од Балкана се очекује да докаже свој "европски избор"

Поред најава званичног Берлина и Брисела, али и очекивања која долазе из главних градова земаља учесница конференције, европски аналитичари у први план дневног реда ове конференције стављају управо питање "посвећености заједничкој будућности", што се у овом тренутку директно односи на питање веза Западног Балкна, поготово Србије, са Русијом.

"Мислим да ће ЕУ на сваком кораку подсјећати земље Западног Балкана да уколико желе да уђу у 'клуб', морају да поштују његова правила. Није овдје само питање трговине, већ читавог правног поретка у ЕУ, али и баланса моћи на континенту. Дакле, чули смо да су Србија, БиХ и друге земље региона направиле 'европски избор'. Ако јесу, онда то морају и да покажу", сматра Николас Вајт.

Оцјењујући иницијативу Ангеле Меркел, на основу које је дошло до организације састанка у Берлину, као "позитивну и конструктивну, а не критичку", из Центру за европску политику додају да ће се пред регионалним лидерима "поготово оним из БиХ, Македоније и са Косова" у Берлини наћи и питање њиховог заостајања у процесу евроинтеграција.

"Ова иницијатива повезана је и са потребом да се суочимо са чињеницом да постоји недовршени посао на Балкану. То јесте посебно важно у тренутку када Русија 'вјежба мишиће' у комшилуку, а неке од земаља Балкана стоје или чак назадују у процесу приближавања ЕУ. Зато је неопходна ревитализација тог процеса, неопходно је да се позитивни сигнал оваквог ангажовања земаља-чланица материјализује у конкретне кораке приближавања ЕУ и балканских земаља", закључује Стратулат.

Пред берлински састанак на врху, познаваоци европске политике и балканских прилика упозоравају "Мостар, Бањалуку и Сарајево" да не очекују да ће им њихови "савезници" доћи споља и помоћи им да рјеше проблеме, нити ће се то догодити на састанку са Ангелом Меркел.

Лидерима у БиХ се још једном поручује да морају међусобно да сарађују на проналажењу рјешења за своју земљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.