Бивши шеф британског конзулата у Бањалуци тврди: За мир на Балкану – »велике« Србија, Албанија и Хрватска

Он у анализи заговара прекрајање граница, па чак и стварање велике Србије, Албаније и Хрватске, а све зарад мира, пренијела је Н1ТВ за БиХ.

Вријеме је, наводи Лес, за нови, радикални приступ како би се задржао мир и успоставила стабилност у региону Балкана.

Ако је, како каже, Запад, као што тврди, заиста вјеран циљу очувања мира на Балкану, онда је дошао тренутак да се прагматизам стави прије идеализма и крене ка реализацији идеје о правилно уређеним националним државама, чија популација ће моћи задовољити своје најосновније политичке интересе.

Прво, због подијељености Европе, САД поново мора преузети водећу улогу и подржати интерне фрагментације мултиетничких држава на принципу како то захтјевају мањине.

У првом раздобљу, Вашингтон треба да прихвати понуду Албанаца за федерализацијом Македоније и захтјев Хрватске за успоставом трећег ентитета у БиХ, сматра Лес.

У другом, дужем раздобљу, додаје, САД морају омогућити да те будуће територије остваре блиске политичке и економске везе са својим већим сусједима, увођењем двојног држављанства и успостављањем заједничких институција, док формално остају у саставу држава у којима су и сада.

И у трећем, коначном раздобљу, треба омогућити сецесију тих територија од постојећих држава и спајање са матичним земљама, можда у почетку као аутономне регије.

"Хрватски ентитет" у БиХ ће се, пише Лес, спојити с Хрватском, Република Српска и сјевер Косова са Србијом; Прешевска долина, западна Македонија и највећи дио Косова с Албанијом.

У међувремену, Црна Гора, која може остати без албанске енклаве, могла би остати независна или спојити се са проширеном Србијом.

У остваривању тог плана, како наводи, Сједињене Амричке Државе неће бити нових темеља. Ови предлози могли би шокирати оне који заговарају мултиеичност, јер мултиетичност је лијепа идеја, али неостварива, наводи аутор.

Овакво рјешење јесте компликовано, наводи Лес и додаје да ће, међутим, одвајање умјесто присилног суживота елиминисати ризик од поновног сукоба. Коначно, сматра он, Сједињене Америчке Државе морају да заврше посао који су започеле на Балкану.

Лес, иначе, бивши шеф британског конзулата у Бањалуци и директор агенције "Нова Европа", која се бави процјеном политичког ризика у источној Европи, сматра да је БиХ најслабија држава региона.

Наводи да и Срби и Хрвати желе одређене измене у Дејтонском споразуму, споразуму који је, како истиче, осјетљиви скуп компромиса који држе ову земљу уједињеном.

У Македонији, политички лидери из велике албанске мањине траже федерализацију државе засновану на етничким принципу.

На Косову, српска мањина инсистира на стварању мреже самоуправних енклава са што већом независношћу од централне владе. У Србији, у Прешевској долини, Албанци агитују већу аутономију. У Црној Гори, Албанци захтјевају ентитет. А на Косову и у Албанији, националисти се боре за јединствену албанску државу.

Велики изазов, наводи аутор текста, а преноси регионална Н1 ТВ, налази се пред Западом - да ли да препозна и уважи легитимност тих захтјева и радикално промјени приступ према Балкану или, пак, да настави са тренутним смером и тиме ризикује да се понове сукоби на овим просторима.

"Запад је у државама насталим након распада Југославије почетком деведесетих година прошлог вијека одлучио да подржи модел мултиетничности виђен као одржив, чак и пожељан, принцип који ће промовисати правду и сигурност за разлику од национализма који је препознат као извор нестабилности у Европи. Али није ни слутио шта ће убрзо услиједити.

На несрећу, ова одлука западне политике је занемаривала основна права и интересе мањинских група које су себе у тим државама доживљавале као грађане другог реда што је убрзо резултирало сукобима. Како би завео мир, Запад је посљедње двије деценије ложио огроман напор и труд како би државама бивше Југославије наметнуо рјешење. У почетку, Вашингтон је имао водећу улогу на Балкану, али се у посљедњих десет година повукао и препустио водећу ријеч Европској унији.

ЕУ је промјенила приступ у односу на САД и покушала државе западног Балкана мотивисати чланством у Унију надајући се да ће ово трансформисати лоше ауторитарне државе у демократске, уређене политичке заједнице гдје ће се поштовати сва љдуска права, па и права мањина.

Једно кратко вријеме ова политика је изгледала као добитна комбинација. Међутим, показала се врло нереалном и неодрживом заблудом Европе да ће мањине жртвовати борбу за своја права и сигурност због економских бенефита.

Због тога, из дана у дан све више сведочимо да "државе попут БиХ, Косова и Македоније све више стагнирају, док њихови хомогенији сусједи, попут Албаније, Хрватске, па чак и Србије, почињу да напредују", навео је Лес.

Да би се ситуација додатно закомпликовала, примјећује, Русија користи свој утицај како би зауставила процес интеграција БиХ, охрабрујући Србе у БиХ у њиховим настојима за отцијепљењем. Турци, с друге стране, пружају подршку незадовољном муслиманском становништву у регији, прије свега Бошњацима и македонским Албанцима.

И "као шлаг на тору", мањине покушавају да преузму контролу над својом судбином тражећи право на засебну територију у државама које приоритет прије свега дају већини. Ова комбинација фактора већ увелико дестабилизује Балкан, а, с друге стране, пријети поткопавању постугославенског политичког рјешења, наводи, између осталог, Лес.

Аутор наводи и да ауторит ЕУ на овим просторима у посљедњих неколико година озбиљно је уздрман. Европске дипломате нису успјеле да ријеше политичку кризу, која двије године потреса Македонију, а која је започела када су лидери из владајућих странка, иначе побједника превремених избора, били уплетени у аферу корупције и криминала те прислушкивања. ЕУ такође није успјела да склопи уговор за нормализацију односа између "Србије и Косова (у ствари, односи између двију влада иду силазном путањом)".

Можда се, додаје Лес, најозбиљнији удар на ауторитет Брисела догодио одржавањем рефереднума у бх. ентитету Република Српска о Дану РС иако су званичници ЕУ јасно исказали став против одржавања референдума.

Европа би, сматра, могла наставити са досадашњом политиком и тиме ризиковати да незадовљство код мањина порасте до тачке усијања која ће довести до нових сукоба. Неки аналитичари сматрају да ЕУ треба више да се потруди на промоцији регионалне сарадње, демократије, транспарентности, економског развоја... Међутим, ово су пусте жеље и највјероватније неће исходити резултат.

Има и оних који сматрају да Брисел треба да примјени "вашингтонски приступ", односно да буде оштрији према непослушним политичарима, али би овај приступ исто био погрешан јер би, на примјер, Србе у БиХ засигурно гурнуло у руке Русији, закључио је Лес, преноси Н1 БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.