Билт: Регион запаљив, искра може планути у Скопљу

Билт предлаже да се убрза процес проширења и пријема нових чланица, те да се програм "источног партерства" ЕУ, замијени са "балканским партнерством" које ће довести до приступања ових земаља Унији.

У ауторском тексту за интернет магазин "Проџект сандикејт" /Пројецт Сyндицате/, Билт наводи да је свјестан да за то треба времена, али да се мора почети радити одмах.

За почетак, каже Билт, ЕУ може почети да посредује у рјешавању преосталих мањих питања међудржавних граница.

Он истиче да је једини пут напријед у томе да Европа покаже своју моћ.

"Истовремено, са убрзањем процеса европских интеграција, како би се ријешио све опаснији ризик конфликта на Балкану, ЕУ треба да демонстрира да посједује и вољу и методе тако што ће у регион послати своје борбене групе да изводе војне вјежбе", наводи Билт.

Он оцјењује да би то послало моћну поруку да војне снаге ЕУ нису "тигар од папира", те да, осим ријечи, има још потенцијала које може употријебити.

Билт каже да је његова забринутост за Балкан почела када је током прошлогодишњег приватног боравка у БиХ много пута питан да ли ће поново бити рата.

Он истиче да се ратови, попут оних прије 27 година, на Балкану неће поновити.

"Ситуација данас битно је другачија него што је била тада. Али, већ смо пуно пута у историји имали прилику да видимо како појединац може заметнути пожар који ће бити тешко обуздати. Некада давно у Сарајеву је Гаврило Принцип покренуо свјетски рат када је убио надвојводу Франца Фердинанда. Полако али сигурно данас регион постаје запаљив, а овог пута искра би могла планути у Скопљу", упозорио је Билт.

Он наводи да су се лидери ЕУ изненада пробудили са новим реалностима на Балкану и на самиту почетком марта истакли потребу појачаног ангажмана Уније на Балкану, али и потискивања Русије из тог региона.

Билт истиче да је Балкан извор нестабилности додаје од пропасти Отоманског царства.

"Мјешовит у вјерском, националном, културолошком смислу, концепт стварања националних држава довео је до сталних нестабилности у којима ратови и тешки злочини, нису ријеткост. Настанак седам нових, често међусобно антагонизованих држава, јасно је ставио до знања да ће стабилност региона зависити од новог оквира. Овог пута он се зове ЕУ", навео је Билт.

Захваљујући властитим искуствима на смиривању и рјешавању дугогодишњих националних сукоба у другим дијеловима Европе, каже Билт, ЕУ је добила задатак да повеже Балкан и сузбије национална сукобљавања.

Он је подсјетио да је на самиту у Солуну 2003. године дато обећање о приступању свих балканских држава ЕУ.

"Како је било важно да се такво обећање да, тако је сада тешко да се оно одржи. Чим су се балкански проблеми умирили, лидери ЕУ претпоставили су да су осигурали мир. Њихово рутинско приступање Балкану у суштини је довело само до очувања статуса кво", наводи Билт.

Након што је предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер 2014. године дао изјаву да за вријеме његовог мандата неће бити нових проширења, истиче Билт, статус кво је потврђен.

Билт сматра да је Јункерова изјава технички била сасвим исправна, али да је политички била катастрофална.

"Како је свјетло које је мотивисало и доносило реформе - угашено, национализам је, како се и очекивало, почео расти. ЕУ је, у међувремену, постала фиксирана својим проблемима, попут финансијске и дужничке кризе држава чланица ЕУ", констатовао је Билт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.