27 година од суровог убиства резервиста ЈНА на Коранском мосту

27 година од суровог убиства резервиста ЈНА на Коранском мосту 21.09.2017 10:03 | Срна

Београд - Данас се навршава 27 година од страдња 14 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу које су заробили и на суров начин убили припадници хрватских снага.

Припадници хрватског МУП-а и Збора народне гарде зауставили су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани у Карловцу два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.


Резервисти ЈНА су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје, али је одмах након предаје једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена у просторије полиције.

Друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела крвави пир. Од 17 заробљених резервиста ЈНА убијено је 13, од којих неколико клањем, а већина хицима из аутоматског оружја.

Од четворице преживјелих, тројица су се спасили скоком са моста, док се четврти спасио тако што се током ноћи извукао испод мртвих сабораца и побјегао.

За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу у мају 1992. године подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац, због кривичног дјела против човјечности и међународног права, односно противправног убијања и рањавања непријатеља.

Маратонско суђење Храстову започело је 1992. године пред Жупанијским судом у Карловцу, пред којим је три пута ослобађан оптужбе уз образложење да је пуцао у самоодбрани.

Он је ослобођен уз образложење да је усљед најжешћих напада на град и сам био нападнут од резервиста, који су тим чином изгубили статус ратних заробљеника.

Све те пресуде је Врховни суд Хрватске укидао и предмет враћао на поновно суђење, осим у посљедњем случају, када је поступак провео сам и осудио га на седам година затвора.

Осуђени Храстов је већ био на издржавању казне када је Уставни суд Хрватске поништио ту пресуду због процедуралних разлога.

Суђење му је поновљено на Врховном суду Хрватске, који га је пресудом из септембра 2012. године осудио на четири године затвора, а коју је у априлу 2015. године потврдио у трећем степену.

Приликом одлучивања о казни, суд је примијенио одредбе о законском ублажавању казне узевши оптуженом као значајну олакшавајућу околност проток времена од чињења дјела, што је утицало на оптужеников живот, породичне и друштвене односе и професионалну каријеру, па и здравље.

"Веритас" оцјењује да би се изречена казна могла протумачити и као награда Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, пошто признаје да је све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше у "нужној одбрани".

Изведени докази, међу којима су искази четворице свједока који су преживјели масакр на Коранском мосту, као и материјални, налаз вјештака балистичара и трагови са лица мјеста, указивали су да је у ликвидацији резервиста ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја,

Врховни суд Хрватске је занемарио ове чињенице, што доводи у сумњу и правилност утврђеног чињеничног стања.

Ни надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина у рату деведесетих прошлог вијека над припадницим ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у Југославији, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и Хрватска.

У априлу 2016. године осуђени Храстов је отишао на одслужење остатка изречене казне, са које је већ 9. децембра, 14 мјесеци прије истека, пуштен на условни отпуст.

"И ово маратонско, и у већем дијелу фарсично суђење, показује да хрватска држава, иако је у међувремену постала чланица ЕУ, још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, а то не доприноси ни утврђивању истине ни помирењу, а понајмање правди за жртве", оцјењује "Веритас".



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица