Za­pi­si iz ar­hi­va... Štam­pa u Bo­san­skoj Kra­ji­ni (1906-1941): Naš ži­vot Kos­te Maj­ki­ća

Mr Bo­jan Stoj­nić
 Za­pi­si iz ar­hi­va...  Štam­pa u Bo­san­skoj Kra­ji­ni (1906-1941):  Naš ži­vot Kos­te Maj­ki­ća
Za­pi­si iz ar­hi­va... Štam­pa u Bo­san­skoj Kra­ji­ni (1906-1941): Naš ži­vot Kos­te Maj­ki­ća

Maj­kić je kra­jem ju­na 1906. obno­vio list "Naš ži­vot", i on je po­no­vo imao ka­ra­kter kul­tur­no-po­li­ti­čko-so­ci­jal­ne re­vi­je. U po­dna­slo­vu lis­ta sta­ja­la je kri­la­ti­ca: "Pros­vje­tom slo­bo­di. Pa­me­tnim ra­dom na­pret­ku".

List "Naš ži­vot" je kul­tur­no-po­li­ti­čka i so­ci­jal­na re­vi­ja, ko­ju je po­kre­nuo Kos­ta Maj­kić 31. mar­ta 1905. u Sa­ra­je­vu. Cilj mu je bio da ra­di "na va­spi­ta­vanju i obra­zo­vanju Srba u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni", da "ši­ri zdra­ve i sa­vre­me­ne poj­mo­ve" o druš­tvu i uti­če na ma­te­ri­jal­no i kul­tur­no ja­čanje srpskog na­ro­da u uslo­vi­ma aus­tro­ugar­ske oku­pa­ci­je. U Sa­ra­je­vu je do 15. okto­bra 1905. iza­šlo prvih 12 bro­je­va. Sa Maj­ki­će­vim pre­seljenjem u je­sen 1905. u Banjalu­ku za epar­hij­skog re­fe­ren­ta, list ni­je je­dno vri­je­me izla­zio.

A kad je Maj­kić kra­jem ju­na 1906. obno­vio list  "Naš ži­vot", on je po­no­vo imao ka­ra­kter kul­tur­no-po­li­ti­čko-so­ci­jal­ne re­vi­je. U po­dna­slo­vu lis­ta sta­ja­la je kri­la­ti­ca: "Pros­vje­tom slo­bo­di. Pa­me­tnim ra­dom na­pret­ku". Kao nas­ta­vak sa­ra­jev­skog lis­ta, banjalu­čki "Naš ži­vot" ozna­čen je dru­gom go­di­nom svo­ga izla­ženja. Vla­snik i ure­dnik, a vje­ro­va­tno i autor naj­ve­ćeg bro­ja čla­na­ka, bio je K. Maj­kić. Njego­va ulo­ga i u ure­đi­vanju lis­ta i u njego­vom us­tu­panju mjes­ta bor­be­ni­je po­li­ti­čke ori­jen­ta­ci­je bi­la je oči­ta. Sa­ra­dni­ci lis­ta bi­li su Va­so Kon­dić i Jo­vo G. Po­po­vić.

U uvo­dni­ku lis­ta sta­jao je sljede­ći tek­st: "Banja Lu­ka prvi put evo do­bi­va svo­je ja­vno gla­si­lo i to, hva­la Bo­gu, gla­si­lo ko­je će se sta­vi­ti u slu­žbu na­ro­dnih in­te­re­sa. "Naš ži­vot" otvo­ri­ti će svo­je stup­ce sva­ko­me na­ro­dnom pri­ja­telju ko­ji je voljan svo­je du­še­vne si­le po­sve­ti­ti na­pret­ku svo­ga na­ro­da. List se ni po ko­ju ci­je­nu i ni na ko­ji na­čin ne­će ogra­ni­či­ti sa­mo na us­ke gra­ni­ce Kra­ji­ne, ne­go će pažljivo pra­ti­ti sve što se do­ga­đa u ci­je­loj Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, i di­za­će svoj glas pro­ti­vu sva­kog na­srta­ja na in­te­re­se i sve­tinje na­ro­da u ovoj zemlji".

"Naš ži­vot" je izla­zio dva pu­ta mje­se­čno. Štam­pan je ći­ri­li­com, na oktav for­ma­tu (29 h 21 cm), u štam­pa­ri­ji Spi­ri­do­na Ugre­no­vi­ća u Banjalu­ci. Ti­raž lis­ta izno­sio je 850 pri­mje­ra­ka, a u go­di­ni obno­ve imao je 691 pret­pla­tni­ka. Pres­tao je izla­zi­ti u proljeće 1907.

"Otadžbi­na"

"Otadžbi­na" je po­li­ti­čko-in­for­ma­ti­vni list, or­gan no­vo­for­mi­ra­ne Ko­či­će­ve gru­pe, ko­ja je bi­la pris­ta­li­ca ra­di­kal­nog rje­šenja agrar­nog pi­tanja u BiH. Prvi broj lis­ta iza­šao je na Vi­dov­dan 1907.

Vla­snik i iz­da­vač lis­ta bio je Vu­ko­sav Gru­be­ro­vić, gla­vni ure­dnik Pe­tar Ko­čić, a od­go­vor­ni ure­dnik Va­so Kon­dić. Me­đu prvim sa­ra­dni­ci­ma u Otadžbi­ni su Kos­ta Maj­kić, Sve­to­zar Zrnić i Jo­vo G. Po­po­vić, a ka­sni­je Špi­ro Bo­ca­rić, To­dor La­za­re­vić i Dra­go­mir Jan­ko­vić. Gla­vna po­kre­ta­čka sna­ga lis­ta bio je Pe­tar Ko­čić.

U uvo­dni­ku prvog bro­ja izlo­žen je, pod na­slo­vom Na­ša ri­ječ, pro­gram "Otadžbi­ne": bor­ba pro­tiv ap­so­lu­tis­ti­čko-po­li­cij­skog sis­te­ma, bor­ba za "po­tpu­nu av­to­no­mi­ju sa re­pre­zen­ta­ti­vnim sis­te­mom i od­go­vor­nom vla­dom",tra­ženje "sve one gra­đan­ske i po­li­ti­čke slo­bo­de bez ko­jih se ne da ni za­mi­sli­ti us­ta­van na­ro­dni ži­vot", bor­ba "pro­tiv sva­ke ek­splo­ata­ci­je na­še zemlje na na­šu šte­tu" jer "je ovo na­ša zemlja" i "sve njezi­no bo­gat­stvo u prvom re­du pri­pa­da na­ma, si­no­vi­ma ove zemlje", rje­šenje naj­va­žni­jeg agrar­nog pi­tanja na na­čin da "ne­će pre­trpi­ti šte­te ni kmet, ni aga", nas­to­janje da se "ma­si na­ro­dnoj ola­kša­ju i ubla­že da­našnje ljute so­ci­jal­ne bi­je­de u svim gra­na­ma na­ro­dnog ži­vo­ta", obra­ćanje po­se­bne pažnje "za­pu­šte­nom i za­par­lo­že­nom polju na­ro­dne pros­vje­te, rad na re­vi­zi­ji Pra­vo­sla­vne-crkve­no-pros­vje­tne ure­dbe ko­ja "ne od­go­va­ra ni­ka­ko in­te­re­si­ma na­ro­dnim", ispo­vi­je­danje uvje­renja "da su Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, po svom na­ci­onal­nom obilje­žju srpske zemlje", uz zah­tjev svim do­ma­ćim ele­men­ti­ma "da se za­la­žu za ovu na­šu za­je­dni­čku "Otadžbi­nu" i da za njeno do­bro i sre­ću žrtvu­ju sve što se mo­že s pra­vom za­hti­je­va­ti od po­šte­nih i čes­ti­tih gra­đa­na je­dne zemlje", po­se­bno is­ti­ču­ći da će "ču­va­ti slo­gu i po­šte­ni spo­ra­zum sa bra­ćom Mu­sli­ma­ni­ma", tra­ži­ti "oslon­ca i pri­ja­teljstva i pre­ko gra­ni­ce BiH", pra­ti­ti"sve po­ja­ve u ži­vo­tu na­še bra­će Srba u dru­gim zemljama, is­to ta­ko i dru­gih na­ših sro­dni­ka na slo­ven­skom Ju­gu i pro­po­vje­da­ti i sna­žno is­ti­ca­ti ide­ju Ju­go­slo­ven­ske Za­je­dni­ce". Izlo­že­ni pro­gram ne os­tavlja ni naj­manje sumnje u po­li­ti­čku bo­ju lis­ta. "Otadžbi­na" se otvo­re­no za­la­ga­la za opo­zi­ci­ono dje­lo­vanje pro­tiv aus­tro­ugar­ske vlas­ti i zas­tu­pa­la in­te­re­se srpskog na­ro­da.

Štam­pa­na je ći­ri­li­com, na fo­lio for­ma­tu (54 h 36 cm) u Štam­pa­ri­ji Spi­ri­do­na Ugre­no­vi­ća u Banjalu­ci. Njen ti­raž je bio 2.000 pri­mje­ra­ka i imao je 760 pret­pla­tni­ka. List je izla­zio pet­kom, na če­ti­ri do šest stra­na. Pres­tao je da izla­zi 27. mar­ta 1908.

Mr Bo­jan Stoj­nić, ar­hiv­ski sa­vje­tnik, di­re­ktor Ar­hi­va Re­pu­bli­ke Srpske

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana