Pero Simić: Đeneralova smrt duža od života

Vedrana Kulaga
Pero Simić: Đeneralova smrt duža od života
Pero Simić: Đeneralova smrt duža od života

Draža Mihailović je paradigma adaptiranja istorije prema potrebama politike i duže je predmet besomučne manipulacije i korišćenja u dnevnopolitičke potrebe nego što je živeo.

Rekao je to u intervjuu novinar i publicista knjige "Draža Mihailović - Smrt duža od života" Pero Simić.

Osnovna ideja je bila, prema njegovim riječima, objektivna biografija Draže Mihailovića, ni crna ni bela, i da se ne prećuti ništa i ne tumači selektivno ni jedna bitna činjenica o Drugom svetskom ratu.

Simić smatra da narodi na području bivše Jugoslavije moraju da se suoče sa realnim činjenicama naspram istorije koja je puna iluzija, uz ocjenu da postoje dokumenti na osnovu kojih bi se mogla donijeti presuda o poništavanju optužnice protiv Mihailovića.

* GLAS: Knjiga "Draža Mihailović - Smrt duža od života" je objavljena ove godine. Šta ona sadrži u sebi i zbog čega je treba pročitati?

SIMIĆ: Osnovna ideja je bila objektivna biografija Draže Mihailovića, ni crna ni bela, ali da se ne prećuti ništa i ne tumači selektivno nijedna bitna činjenica o Drugom svetskom ratu. To je, pre svega, bio građanski rat u Jugoslaviji, a 60 godina smo pričali da je to bila svetla narodnooslobodilačka borba u kojoj smo se samo borili protiv stranih okupatora. Dve trećine žrtava pale su od ruku domaćih snaga, odnosno raznih vojnih formacija koje su se borile jedna protiv druge pod plaštom strane okupacije. Iznenadilo me sa kojom je lakoćom pobednik u Drugom svetskom ratu ratnu propagandu pretvorio u nepobitne istorijske činjenice. Da se Mihailović borio za restauraciju predratnog nepravednog režima je predstava koja vlada 60 godina, a zapravo je tri puta zatvaran zbog kritika tog režima. Na procesu nije pružen nijedan nepobitan dokaz da je on pravio kolaboraciju sa Nemcima. Celokupna dokumentacija sa kojom su raspolagali zapadni savezi, posebno američki koji su organizovali paralelni proces u Njujorku, se svodi na to Mihailović nije kolaborirao sa Nemcima. Važna činjenica je i to da je organizator hvatanja Mihailovića, Slobodan Penezić Krcun, šef tajne policije Srbije, 1961. godine posvedočio saradniku koji je živ i koji mi je to svedočenje predočio u izvornom obliku, rekao da se ondašnje srpsko-jugoslovensko rukovodstvo podelilo jer je tada prvi put rešeno da se javnost obavesti o tome kako je Draža uopšte i uhapšen. Podelilo se o tome da li smo Mihailovića osudili na smrt i pogubili zbog kolaboracije sa Nemcima ili zbog toga što se boravio nas za vlast. Perezić je rekao: Ja sam pripadao onoj drugoj kategoriji ljudi koji su smatrali da smo ga likvidirali jer se borio protiv nas. To prolazi više od 50 godina mimo delova javnosti i i dalje se delimo na isti način i ne prihvatamo elementarne činjenice. 

* GLAS: Kritičari su ocijenili da se radi o djelu u kome su dokumentovane činjenice koje, kako navode, obesmišljavaju sedamdeset godina dugu istoriju falsifikovanja istorije. Otkuda materijali za njenu građu?

SIMIĆ: Tragajući za Titovim skrivenim stranicama iz njegove biografije, često sam boravio u Moskvi i značajan deo građe pronašao sam u tamošnjim arhivama, a u Beogradu to je bio Vojni arhiv. Postoji mnogo falsifikovane građe koja je pripremljena za proces protiv Mihailovića. Izgovaram krupnu reč "falsifikovana" svestan svega, ali sa ogromnim pokrićem tako da pozivam sve druge da mi dokažu da ta reč ne drži vodu. Postoje na desetine dokumenata pripremljenih za proces u koje nema originala nego se radi o prepisima koji su i u sudskoj proceduri i inače, legitimni dokument samo pod uslovom da se potpišu oni koji su prepis originala i napravili i da se taj dokument overi. U ovom slučaju, nema ni potpisa, ni imena, nego samo inicijali osoba koje su prepisale dokument, a niti overe da je prepis autentičan sa originalnim dokumentom.

* GLAS: Koja je osnovna poruka ove knjige?

SIMIĆ: Poruka je da se suočimo sa realnim činjenicama i oslobodimo iluzija, a naša istorija je počivala na iluzijama. Ne možemo da uradimo sve dok ne prihvatimo činjenice. To je neka osnovna ideja i da iskoristimo mogućnosti koje se sada pružaju jer je i na kraju istorija sama presudila. Raspalo se Titovo životno delo, bivša Jugoslavija, i to je dovoljan poziv da se realno sagledaju činjenice. Nema ni partije u ime koje su stvarane laži na kojima je počivala bivša Jugoslavija, ni države koja je počivala na mnogim lažima i moramo se realno suočiti sa time da bi mogli da prevaziđemo tu prošlost i da se okrenemo onome što je realni život i budućnost.

* GLAS: Priča o Mihailoviću na neki način je obilježila i ovu godinu u Srbiji, počevši od zahtjeva za rehabilitacijom do odluke suda koja se očekuje u vezi sa utvrđivanjem smrti? Kako gledate na to?

SIMIĆ: Postoji mnoštvo dokumenata na osnovu kojih bi se mogla doneti sudska presuda o Draži Mihailoviću. Imao sam priliku da državnoj komisiji koja se bavi tim slučajem, predočim jedan engleski dokument iz koga se vidi da su na najsuroviji način iznuđena njegova priznanja pre nego što je podignuta optužnica i da je podvrgnut patentiranom mučenju koje je trajalo 74 sata, da mu ta mučenja izdržala samo dvojica tako što nisu priznala, ali su neposredno poslije toga umrli. Mihailović je potpisao sve što mu je bilo podneto pod ruku, što je već unaprijed bilo pripremljeno i u takvim okolnostima mu je bilo rečeno ako bilo šta na procesu demantuje, a proces je bio i javan i tajan, da će biti ponovo podvrgnut mučenju. Ako je tako iznuđeno priznanje, a mislim da se to može proveriti, stvar je sama po sebi dovoljna da se presudi o poništavanju optužnice i te presude što ne znači apsolutno amnestiranje zločina. I Mihailović je, u završnoj reči na procesu, rekao da se zločini ne mogu opravdati jedni drugima. U njegovim dokumentima ima poziva da se ne vrše zločini protiv žena, dece i staraca i veoma ozbiljnih pretnji onima koji to budu radili tako da se te stvari jedne od drugih moraju odvajati i imati u vidu da je četnički pokret u nekim delovima, posebno nezavisne države Hrvatske, pre svega bio odbrambena organizacija od genocida kojem su Srbi bili izloženi u Drugom svetskom ratu. U uslovima genocida svaka odbrana je praktično dopuštena.

* GLAS: Hoće li priča o Draži Mihailoviću dobiti svoj kraj i zašto knjiga nosi naziv "Smrt duža od života"?

SIMIĆ: Nadam se da se to privodi kraju i da je tako ishod neminovan na način da će se optužnica protiv Mihailovića morati staviti van snage i da će presuda, koja je zasnovana na tim lažnim činjenicama i iznuđenom priznanju i pripisivanju grehova koje on nije imao na duši, morati da se donese. To će izazvati različite reakcije i u samoj Srbiji i među Srbima, posebno u nekim delovima političkog vodstva Hrvatske, ali mi moramo da zatvaramo jedno po jedno poglavlje prošlosti i to na objektivnim činjenicama, a ne na lažnim simetrijama i pri tome ne amnestirajući nikoga za objektivno utvrđeni zločin.  Draža Mihailović je paradigma adaptiranja istorije prema potrebama politike i utoliko je važnije da se ta stranica naše istorije završi. On je duže predmet jedne besomučne manipulacije i korišćenja u dnevnopolitičke potrebe nego što je živeo. Draža je živeo 56 godina, a od njegove egzekucije prošlo je 66 godina, a stvari nisu postavljene na svoje mesto. Da je odvojeno ono što jeste zločin, ali ono što jeste laž po firmom potreba režima da se dokaže da je Mihailović bio veći đavo i od Hitlera je nešto što se mora dovesti u sklad sa činjenicama.  

* GLAS: Koliko na području bivše Jugoslavije trenutno ima spremnosti da se razriješe pitanja i krene naprijed?

SIMIĆ: Nažalost, mislim da nema ni približno onoliko kolike su realne potrebe. Mnogi su zainteresovani da se i dalje bavimo sami sobom i iscrpljujemo resurse time što ćemo se sukobljavati o ratovima koji su davno završeni, prošlosti koja je davna prešla u istoriju i o kojoj je istorija dala svoje sudove. Pre svega, zainteresovali su ekstremistički delovi svih jugoslovenskih naroda, neki strani faktori koji neće moći da ostvaruju svoje mešetarenje na teritoriji bivše zemlje ako nema tenzija. Zainteresovani su neki domaći faktori koji funkcionišu, asistirajući u formi nevladinih organizacija i konsultanata stranih faktora koji moraju da izmišljaju neku potrebu da stalno ima nekakvih razloga da se miri Balkan, a zapravo se jednom rukom miri, a drugom potpaljuje vatra.

"Svako priča svoju priču"

* GLAS: Koliko danas generacije poznaju ovaj dio istorije?

SIMIĆ: Nažalost, ne poznaju. Posebno u tom nekom realnom životu i nepristrasnim činjenicama. U obrazovnim sistemima koji su uspostavljeni poslije raspada Jugoslavije, svako priča svoju odvojenu priču. Omladina se indoktrinira samo sa jednim fondom činjenica i to će predstavljati problem sa kojim ćemo se suočiti u idućim decenijama. Još svako svakome priča svoju priču i niko još uvek nema snage i sposobnosti da vidi celinu priče i istinu, i da tako prevazilazi svoju prošlost, nego proizvodi animozitete i još se u tumačenju nedavne prošlosti proizvode razlozi za novu mržnju. To je najveća opasnost za dugoročni mir na ovim teritorijama.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana