Haški sud prkosi zdravom razumu

Navedeno je ovo u tekstu “Međunarodno krivično pravo - pravda ili iluzija?” objavljenom na sajtu “Transkonflikt”, organizacije koja se bavi unutaretničkim odnosima na Balkanu.

Autor teksta je Metju Periš, advokat specijalizovan za međunarodno pravo i međunarodno rješavanje sporova. Od 2005. do 2007. godine bio je glavni pravni savjetnik supervizora za Brčko.

- U periodu 2008. i 2009. MKSJ je imao budžet od 188 miliona dolara. Troškovi domaćih krivičnih sudova su sitnica u odnosu na ove cifre - naveo je Periš i dodao da je MKSJ za 20 godina postojanja podigao optužnice protiv 161 optuženika, a završio samo jedno suđenje.

- Jedna od stalnih misterija međunarodnog krivičnog pravosuđa je ta koliko duboko nesistematski i rasipnički sistem može biti napravljen i da mu se dozvoli da nastavi da radi bez provjera - napisao je Periš.

Dodao je da je statistika pokazala pristrasnost ovog suda ka etičkoj pripadnosti procesuiranih i osuđenih.

- Značajno više Srba je procesuirano i osuđeno na značajno veće kazne zatvora od bilo kojeg Hrvata, Bošnjaka ili Kosovara - istakao je Periš i dodao da je teško razumjeti zašto su dokazi protiv osumnjičenih Srba suštinski uvijek jači nego dokazi protiv ostalih osumnjičenih.

- Jedino kredibilno objašnjenje je da ili postoji pristrasnost tužilaca ili pristrasnost sudija u osuđivanju osumnjičenih - naglasio je Periš.

Dodao je da statistika otkriva šablone koji govore da je u sistemu tog krivičnog pravosuđa nešto fundamentalno poremećeno.

Periš je dodao da su kategorije krivične odgovornosti kreirane naširoko i dvosmisleno.

- Što je gore, osumnjičeni se mogu osuditi zbog nereagovanja da spriječe zločine koje su počinili drugi, čak i kada nisu znali da se zločini dešavaju. Možda najalarmantnije od svega je pojava doktrine “udruženi zločinački poduhvat”, jezovito fleksibilna teorija krivične odgovornosti koja dozvoljava sudu da zaključi da su svi učesnici vojne operacije krivi za zločin koji je počinila jedna osoba - istakao je Periš i dodao da se doktrina kolektivne odgovornosti pojavljuje prvi put u “slučaju Tadić”.

- Nije bilo dokaza da je Tadić u bilo kojem obliku učestvovao u zločinu ili čak vidio pogibije. Bez obzira na to, on je osuđen za ubistva kao pripadnik “udruženog zločinačkog poduhvata”. Ova neobuzdana doktrina je od tada primjenjivana u još više slučajeva i na još fleksibilniji način - istakao je Periš.

Dodaje da do rata u Jugoslaviji nikada ranije zbog ratova nije osnivan međunarodni sud, a da je jedan od razloga za to bila nemogućnost međunarodne zajednice da na efikasan način odgovori na razvoj rata vojnim i diplomatskim sredstvima, kao i zbog osjećanja sramote i krivice međunarodne zajednice.

Trajanje procesa

Periš navodi i da je vrijeme provedeno u rješavanju svakog slučaja prosto nevjerovatno.

- Vojislav Šešelj, koji se dobrovoljno predao Hagu 2003. godine, još se nalazi tamo, a da čak nije donesena prvostepena presuda. Šest do sedam godina je postalo normalni period za ciklus suđenja. Postoji nekoliko optuženika koji se nalaze u pritvoru od 1996. godine bez donošenja konačne odluke - naveo je Periš.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.