Toma Trifunović - Na sceni zaboravim da su mi Sergej i Bane sinovi

Mirna Pijetlović
Toma Trifunović - Na sceni zaboravim da  su mi Sergej i Bane sinovi
Toma Trifunović - Na sceni zaboravim da su mi Sergej i Bane sinovi

Osećaj kada igram sa Branislavom i Sergejem je lep i svakodnevan. Kada ste na sceni, nalazite se u nekom čudnom mehanizmu, gde zaboravite ko je kome šta. Tako da o tome u predstavi malo razmišljam. A kada se sve to završi, kada se sumiraju neki rezultati kakva je predstava bila, osećaj je vrlo prijatan kad podelim sva osećanja sa svojim sinovima.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" pozorišni glumac Toma Trifunović, koji je u Banjaluci gostovao sa Kruševačkim pozorištem u predstavi "Tvrđava".

- Želeo bih da moji sinovi naprave pravi životni izbor i postanu odgovorni i dobri ljudi. Glumu su izabrali jer su oni tako želeli. I više sam nego ponosan na obojicu. I kao ljude, i kao glumce. Veoma sam srećan otac, oni su moji naslednici - dodao je Toma Trifunović.

* GLAS: Ova godina je u znaku 100-godišnjice od rođenja neponovljivog klasika Meše Selimovića. Koliko se u teatru posvećuje pažnja klasičnim komadima?

TRIFUNOVIĆ: Nažalost, vremena su takva da se pažnja veoma malo posvećuje našoj književnoj klasici, pogotovo klasičnim romanima, kao što je "Tvrđava" Meše Selimovića. Tu i tamo se setimo naših velikana bez kojih pozorište i književnost ne bi mogli da budu to što danas jesu. Neophodno je vremenski, u talasima, ako ne stalno, onda povremeno naš narod podsećati da smo mi imali i takve velikane. To nikako ne smemo zaboraviti.

* GLAS: Koliko uopšte pozorišna publika dolazi da gleda klasične komade i koliko je danas pozorišni repertoar komercijalizovan?

TRIFUNOVIĆ: Pozorište jeste podložno komercijalizaciji, ali mislim da pozorišta sa dugom tradicijom to nikako ne bi smela sebi da dopuste. To govorim iz prostog razloga, jer su ona najčešće i finansijski potkovana. Imamo poplavu raznog neukusa na našim televizijama, kao što su kič i šund emisije koje mogu samo da zatupe, a nikako da edukuju. Tako nas sa malih ekrana zapljuskuju razni veliki i mali bratovi, nekakve kursadžije, bezbroj policijskih stanica, farme i seoska imanja i tako dalje unedogled. To je gomila neukusa protiv kojeg se, nažalost, samo još pozorište pokušava boriti svojom lepotom. Ako se pozorištima ne pomogne, mislim da ćemo imati strašno ružnu sliku u budućnosti. Pozorište ne može samo da se bori, naročito u ovoj nemaštini koja je zadesila sva polja kulture.

* GLAS: Koji to pozorišni komadi dovode publiku u teatar?

TRIFUNOVIĆ: Sale pune dobre predstave, bez obzira na to kojem žanru pripadaju. Dobra predstava je dobra predstava i ona samim tim što je dobra, puni gledališta. U krajnjoj liniji, ne mora gledalište stalno da bude puno. Bitno je da, ako dođe samo deset ljudi, odgleda predstavu i njima se svidi, oni će dobar glas širiti i na taj način dovesti publiku u pozorište. Tako da to ide nekom aritmetičkom progresijom. Jednostavno, ljudi se zainteresuju, pa dođu da vide da li je to baš tako kako je njima rečeno, ili je nešto drugačije, a dobar glas se daleko čuje.

* GLAS: Već četiri decenije ste na pozorišnim daskama, ali ostvarili ste i nekoliko uloga u filmu i na televiziji. Gdje se ljepše osjećate?

TRIFUNOVIĆ: Ja sam sporadični gost u kinematografiji. Moja preokupacija je pozorište i celi svoj radni vek sam posvetio teatru. Iako sam ostvario nekoliko uloga i na filmu i na televiziji, ipak više volim pozorište, jer je gluma na daskama koje život znače živa stvar. Pozorište je nešto što se dešava sad i već sutra neće moći da se ponovi, sa svim greškama i vrlinama.

Kraj karijere

* GLAS: Razmišljate li o odlasku u penziju?

TRIFUNOVIĆ: Razmišljam. Mislim da je 40 godina glume sasvim dovoljno. Male su ovo sredine i dovoljno je za jedan glumački vek. Planiram uskoro penziju, jer želim dostojanstveno da se povučem. Igrao sam sa Sergejom, Banetom, ali i bez njih, na filmu, pozorištu, bio na TV-u, radiju, oprobao se na svim poljima, ali pozorište je, ipak, najteže i najslađe iskustvo.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana