Nova farsa

Željka Domazet

Da se i suđenje ratnom komandantu Petog korpusa Armije RBiH Atifu Dudakoviću i njegovim saborcima pretvara u farsu jasno je već na samom početku ovog procesa.

Prema istom scenariju kako je to već urađeno na suđenju ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću i u procesu protiv Dudakovića, ista ikonografija, ratne zastave, transparenti podrške i autobusi sa njegovim sljedbenicima opsjedaju pravosudni kompleks i od suđenja prije nego što je praktično i počelo već se pravi čista forma da bude “ispolirana” njegova ratna istorija.

Dok su mnogi dokazi po ladicama pravosuđa godinama sakupljali prašinu, srpske žrtve su iz dana u dan sve više gubile nadu da će pravda stići vinovnike i glavne naredbodavce koji su po Krajini za vrijeme rata, ne skrivajući se od kamera, naređivali da sve na šta su naišli ovi ratnici, a što nije bilo u njihovom stroju, treba pobiti i spaliti.

Da je riječ o klasičnoj farsi jasno govori i podatak da su hiljade dokaza, stotine svjedoka i mnoštvo video-zapisa čekali da vrijeme prođe i da se Dudaković bez ikakvog ustezanja i stida godinama smije u lice žrtvama i prkosi, tvrdeći da je on oslobodilac, a svi oni koji su samo branili svoje domove po Krajini agresori. Da je pravosuđe na nivou BiH smišljeno ustrojeno i da radi pod stalnim i debelim uticajem bošnjačke politike jasno je i po činjenici da mnoge sudije koje tu rade nisu ništa drugo do kadrovi koji su Srbima sudili i na prečac presuđivali tokom rata. Sramotno je takođe da se godinama toleriše takva politika i da godinama potvrđeni zločinci šetaju na slobodi i u lice smiju žrtvama.

Da je pravosudni sistem na nivou BiH nasađen na krive noge potvrđuje i činjenica da sudnice i pravosudne institucije bez ikakvih sankcija opsjedaju svi oni koji su bili saborci Dudakovića i njegovih zločina i da se niko ne pozabavi pitanjem kako je moguće da bez ikakvih sankcija među ratnim zastavama i transparentima i nakon toliko decenija od potvrđenih zločinaca prave heroje.

S druge strane, porodice žrtava za bilo kakvu posjetu pravosudnim institucijama i prisustvo suđenjima moraju da obezbijede posebna odobrenja. Postavlja se pitanje kako bi reagovale te iste institucije da se kojim slučajem oko sudskog kompleksa pojave porodice srpskih žrtava sa zastavama Vojske Republike Srpske ili zastavama nekog od korpusa pod kojima su oni ratovali tokom proteklih sukoba u ovoj zemlji. Sramotno je takođe da Dudaković, kao i Naser Orić i njima slični, na suđenja dolaze sa slobode, da su im širom odriješene ruke da utiču na svjedoke i sa slobode kontrolišu proces.

Bude li i dalje pravosuđe na nivou BiH služilo da bi jednima ratna prošlost bila polirana, poništavani ratni zločini koje su tokom rata činili, a drugima i sa klimavim dokazima bile lijepljene etikete ratnih zločinaca,  u ovoj zemlji zadugo neće biti pravde i pravosudni sistem će se sam od sebe urušiti.

 

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana