Змијањски вез сачуван од заборава
Сарајево - Генерални директор UNESCO-а Ирина Бокова у петак је у згради Предсједништва БиХ предсједавајућем ове институције Младену Иванићу уручила сертификат о упису змијањског веза, као нематеријалног добра и насљеђа човјечанства, на UNESCO листу нематеријалне свјетске баштине.
Иванић је потом тај сертификат уручио директору Музеја Републике Српске Нади Пувачић.
Он је рекао да постоје два разлога због којих је Бокова у БиХ, да је један од њих уручење овог сертификата, а други обиљежавање десете годишњице откако је мост у Мостару на UNESCO листи културних добара свијета.
- Као неко ко долази из Бањалуке изузетно сам поносан и захвалан људима из Музеја РС, који су вриједно радили на томе да се змијањски вез нађе на овој листи. Иако нисам стручњак у овој области, ријеч је о изузетно компликованом и вриједном везу на бијелој подлози са плавом траком са крстовима, а за овај вез постоји и живућа школа, што је био и разлог да смо добили овај сертификат - рекао је Иванић.
Додао је да десетогодишњица од проглашења моста у Мостару, који је под заштитом UNESCO-а, исто тако значајан датум.
- И овај вез и мост у Мостару шаљу позитивну поруку из БиХ. Поносни смо јер смо дали значајан допринос култури у свијету - рекао је Иванић.
Бокова је констатовала да њена посјета значи да UNESCO наставља да подржава БиХ.
- Вјерујем да ће бити и додатних уписа на листу. Изградња мостова у БиХ и Стари мост у Мостару и фигуративно доприносе унапређењу односа у БиХ. Десетогодишњица уписа Моста у Мостару на репрезентативну листу је значајна, поготово због чињенице да се свуда по свијету руше многе културне вриједности. Значајно је да је и змијањски вез на листи нематеријалне културне баштине и разговарала сам са својим домаћинима и о томе да у БиХ има још неких примјера сличне врсте које БиХ може понудити због културе различитости која овдје постоји - рекла је Бокова.
Приједлог и кандидатуру змијањског веза за репрезентативну UNESCO-ову листу нематеријалног културног насљеђа од значаја за човјечанство припремао је Музеј Републике Српске, заједно са многим другим појединцима и институцијама које у радионицама чувају овај плави вез од заборава.
Међу њима је и Раденка Јунгић, Бањалучанка која је прославила змијањски вез. Она каже да се у протеклим мјесецима, од када је овај вез под заштитом UNESCO-а, за њу ништа значајно није промијенило.
- Ја сам ту гдје јесам. Нити сам шта очекивала нити шта очекујем, радим онако како сам и до сада радила. И сигурно ћу тако радити. Сувише је ово препознатљиво, па ме људи, који ме знају више од 15 година зову зато што желе тај рад, а не зато што је на UNESCO-овој листи - каже Раденка Јунгић.
Она наглашава да је прихватила да буде дио цијеле приче када су јој се обратили етнолози Музеја Републике Српске за мишљење и одобрење да се њени радови нађу на кандидационој листи. Каже да јој је циљ да се традиција ових простора покаже свијету.
Уникатни радови са мотивима плавог веза у посједу су многих умјетника, међу којима су Моника Белучи, Петер Хандке, Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Слободан Тркуља, те Арсен Дедић и Габи Новак.
Шта је змијањски вез
Ријеч је о специфичној техници коју су практиковале жене у Змијању, селу код Бањалуке. Користи се за украшавање домаћинства и женске одјеће, међу којима се налазе и вјенчанице, мараме, хаљине и постељина. Рађен је у четири технике веза, а то су прорлак, подвлакно, пруталачка и крстачка техника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
