Златно јаје филму Бомбона

Приредила: Свјетлана Ђуричић
Златно јаје филму Бомбона

Мокра Гора - "Златно јаје" за најбољи филм 11. Међународног филмског и музичког фестивала "Кустендорф" припало је Ракану Мајасију за филм "Бомбона", палестинско-либанске копродукције. "Сребрно јаје" отишло је у руке Самеха Алаа из Египта за остварење "Петнаест", а "Бронзано јаје" Николи Вучинићу из Црне Горе за филм "Лумпен".

Тако је додјелом награда у Дрвенграду на Мећавнику свечано затворен 11. "Кустендорф", који је отворен 16. јануара. Одлуку је донио жири у саставу: рок критичар и публициста Петар Пеца Поповић и професори Властимир Судар и Серж Регур. Жири је оцијенио да "Бомбона" слави жудњу живота у комликованом политичком свијету и да је аутор умио на сензибилан начин да исприча причу која их је дубоко импресионирала. У образложењу је наведено да "Петнаест" показује како у свијету одраслих једно дијете преузима одговорност неизвјесне будућности, док "Лумпен" у неколико минута суочава са стварношћу и посљедицама глобалне економије.

Специјално признање припало је Умберту Ваљеху из Доминиканске Републике за филм "Шанел" и Руслану Братову за остварење "Вртешка" (Русија). Награда "Вилко Филач", одлуком директора фотографије Иштвана Борбаша, додијељена је Пјотру Паулусу за филм "Стварно је екстра" у режији Катажине Важехе (Пољска). Борбаш је оцијенио да "Кустендорф" представља мост између различитих земаља, култура и генерација, да је фотографија у филму такође мост између свјетла и сјенке, режије и глуме. Вилко Филач је, према његовом мишљењу, био један од највећих градитеља мостова, а најважније је његово присуство које је препознао у раду Пјотра Паулуса. За награде фестивала такмичио се 21 филм студената и младих аутора из Холандије, Јордана, Кине, Либана, Русије, Србије, Црне Горе, Пољске, Египта, Израела, Француске, САД, Хрватске, Мексика и Филипина. Чланови жирија су истакли да су сви филмови били одлични и да већ чињеница да су уврштени у такмичарски програм "Кустендорфа" представља награду за све њих. Фестивал је затворио његов оснивач Емир Кустурица.
- Фестивал је откључан непостојећим филмом. Ништа боље не може да се деси аутору и фестивалу да крене у авантуру тамо гдје је нестао један диван авангардни филм. Филм Мајаковског и Љиље Брик, чији минут и по је пронађен, а остатак је заувијек нестао, био је катапулт за овај фестивал, који је тиме почео и на крају је пронашао своје побједнике. Дозволите ми да затворим фестивал - рекао је Кустурица.
Гости фестивала били су и шведски редитељ, прошлогодишњи добитник "Златне палме" у Кану Рубен Етслунд, као и редитељи Паоло Виљалуна (Филипини), Стефан Команадрев (Бугарска), Цхијан Вон (Кина), Микаел Роскам (Белгија) који су представили своје филмове на радионицама.
На сцени "Проклете авлије" свирали су амерички гитариста Гери Лукас, јапански бенд "Јапалкан", Влатко Стефановски три, француски бенд "Барбо", "Бајага и Инструктори", а Емир Кустурица и "Но Смокинг орекстра" су представили нове пјесме.

Берчеку "Дрво живота"

Овацијама и дугим аплаузом гости и публика поздравили су великана српског глумишта Александра Берчека, коме је био посвећен програм Ретроспектива великана на фестивалу. На затварању, Емир Кустурица му је уручио награду "Дрво живота" за будуће филмове.

- Сад се бавим дрветом, правим разне ствари од њега. Важно ми је, не толико, да тренирам мозак и главу колико да останем у кондицији с рукама и вјештинама које су врло битне за глумца - објаснио је славни глумац примајући награду. Пошто је, како је истакао, добио награду за будуће филмове, Берчек је поручио Кустурици, "памет у главу".

Кустурица

Емир Кустурица изјавио је, поводом најава да ће снимити филм у Кини, да пише кинески роман на трагу идеала литературе Фјодора Михајловича Достојевског који говори о човјеку који упада у невоље раног капитализма.

- Стварам лик од кнеза Мишкина и Раскољникова. То ће бити један човјек, у овом случају. Морална дилема коју он треба да разријеши је, такође, дилема Достојевског - појаснио је Кустурица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана