Жељко Еркић, глумац Народног позоришта РС: Петар Кочић - част и обавеза
Бањалука - Свакако да је част играти таквог једног великана као што је Петар Кочић, самим тим то је и велика обавеза за мене као глумца. Сигурно да ће бити веома захтјевно јер тумачим стварну личност из наше историје а то ми је први пут у каријери.
Овим ријечима глумац Народног позоришта Републике Српске Жељко Еркић означава почетак рада на представи "Црно сунце Петра Кочића" у којој му је повјерена главна улога.
Драмски комад Вулета Журића на даске националног театра поставља Небојша Брадић, а Еркић ће дочарати како је великан српске књижевности изгледао у посљедњим данима живота.
Глумац који иза себе има бројне улоге у различитим театрима, а нису му страна ни свјетла камере сматра да су историјске личности занемарене на позоришним репертоарима.
- Требало би више да радимо на томе, поготово зато што смо ми народ који има прегршт великана у својој историји, а неки од њих су чувени и у цијелом свијету - сматра Еркић.
Оптимистичан је када је ријеч о будућности позоришта.
- Много година прије нас људи су се бавили питањем колико ће заправо да траје позоришна умјетност и да ли ће се она одржати у људском роду као потреба. Испоставило се хиљадама година уназад да "игара" увијек треба. Тако да сам један од оних који мисле да ће театар да опстане упркос свему што се около дешава, јер ако не би било позоришта онда би то значило да смо прешли у неки други стадијум битисања на планети - каже глумац који је већ одавно освојио домаћу публику.
Бројне су представе у којима Еркић игра, а "Народни посланик" и "Одумирање међеда" су свакако међу нагледанијим комадима. Управо захваљујући њима бројни љубитељи позоришта уживају у његовим глумачким креацијама.
- А што се тиче великог броја посјетилаца у посљедње вријеме у националном театру, то је само знак да Бањалука има епитет једног културног града - оцијенио је Еркић.
Од почетка бављења глумом безрезервно вјерује у снагу умјетности.
- Вјерујем да умјетност може да мијења свијет и она то и чини, само је питање ко има способност да то препозна кроз њене разне гране. А умјетници на крају сви знају да треба предано да раде и када занат дотакне нешто необјашњиво онда он постаје умјетност. Сви који тај тренутак умјетности посматрају и дозволе му да прође кроз њихово биће постају неминовно другачији и бољи након гледања или слушања стваралачког чина - увјерен је Еркић.
Прича
"Црно сунце Петра Кочића" говори о посљедњем љету у животу једног од највећих српских писаца и бораца за слободу. Познато је да је Кочић умро у Душевној болници на Губеревцу, у Београду, крајем августа 1916, у вријеме када је Србија била под окупацијом. Међутим, широј јавности је непознато писмено свједочанство Јована Стојимировића о Кочићевим посљедњим данима што је било полазна основа за драмски комад.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
