Збирка Бранимира Кршића промовисана у Бањалуци: Говорне мане терапија у стиху

Александра Маџар 17.02.2017 11:54

Бањалука - Поезија је јасан доказ живота. Ако је ватра тог живота распламсана, поезија је само пепео.

Говорио је тако Бранко Миљковић доказујући тиме снагу човјекових мисли, а јасан доказ да можда најљепше о пјеснику може да говори пјесник показали су у сриједу увече у стану Кордунашке 22 творци стихова Бранимир Кршић и Милан Ракуљ.

Баш као и сваки умјетник који сматра да његова дјела свијету могу да кажу много више од њега самог, такав је и Бранимир Кршић, па је екипа Арт клуба "Простор" имала тежак задатак да га наговори да представи своју четврту збирку поезије "Говорне мане". Ипак, на радост свих оних који цијене његово писање, пристао је и својим стиховима започео дружење са читаоцима.

У паузама од поезије о Кршићевој поезији говорио је његов пријатељ по перу Милан Ракуљ.

- Бранимир Кршић је онај који брани душевни мир. Он је мирни бранилац слутњи и заблуда поезије с једне и онај који крши, ломи, слама, разбија, кида и прелама реченице са друге стране. Онај који одудара од нормалног, обичног начина изражавања - говорио је надахнуто Ракуљ, истичући да би се књижевни критичари морали добро помучити да открију да ли је Кршић као дипломирани и, како сам себе назива, непоправљиви филолог, пјесник језика или пјесник надахнућа, те да је права ријеткост да је неко подједнако добар у те двије ствари као што је он.

У "Говорним манама" аутор преиспитујете граматику и смисао говора, тумачи књиге, пјева о рушитељима и нерођеној дјеци, а све то повезују нити "што се под кожом јеже". Ипак, сматра Ракуљ, а Кршић се слаже, да је ова књига открила једног новог Бранимира.

- Ова књига свакако значи да су неке ствари легле на своје мјесто и представља затварање једног круга, једне цјелине која је зачета још у првој књизи. Овај рукопис јесте све претходно искуство на једном мјесту. Питам се шта ће доћи касније. Мада, лирика је данас неправедно запостављена - казао је Кршић.

У полуформалном разговору пјесници су по завршетку промоције са публиком причали о слободном и римованом стиху, снази језика, поезије и генерално о смислу и улози умјетности у данашњем времену.