Заувијек заспао Раша Попов, чаробњак дјетињства

Ово је у посљедњем разговору за "Глас Српске", објављеном у марту ове године, говорио чаробњак ријечи и омиљени јунак бројних генерација Раша Попов који је умро у сриједу увече у Београду. Књижевник, публициста, глумац, звијезда дјечије телевизијске емисије "Фазони и форе", једном ријечју легенда, преминуо је у 84. години након дуге и тешке болести. Прошлог мјесеца постао је први лауреат књижевне награде "Душан Радовић", што му је, како је тада рекао за наш лист, било омиљено признање. Наступао је у ТВ серијама као приповједач, а неке од најпознатијих су: "Радост сазнања", "Фазони и форе", "Варошарије", "У сну сан", "Шешир без дна". У серији за дјецу "Фазони и форе" био је 155 пута Раша проналазач.

- Била је привилегија што смо делили неко време са великим песником и приповедачем чији је интелект надилазио све што смо очекивали и чему смо се надали - казао је Љубивоје Ршумовић поводом смрти Раше Попова.

Ршумовић истиче да је Попов био великан нашег времена, ренесансна личност која је успјела да нађе пречице за комуникацију са дјецом.

- Да бисте успешно разговарали са дететом, ви морате да се попнете на његов ниво. Раши је то успело јер је у серији "Фазони и форе" као Прока проналазач ушао у дечију машту. Ушао је у дечија срца заувек - каже Ршумовић.

За њега није било дилеме да ли ће се Попов снаћи на телевизији.

- Имао је искуство рада у систему какав је британски Би-Би-Си. Он је то искуство прилагодио нашем фолклору у разумевању у комуникацији и резултат је био величанствен, баш као и живот тако ученог човека какав је био Раша Попов - каже Ршумовић.

"Био је велики зналац, ерудита, омиљени дечији песник и сјајан пријатељ" - овим ријечима су Мошо Одаловић, Бранко Стевановић и Миња Субота описали Рашу Попова.

Глумац, пјевач и композитор Миња Субота је напоменуо да је Попов био јако образован човјек.

- Знао је све о нашој прошлости, како и зашто живимо садашњост и шта нас чека у будућности. Колико год сви око њега били занимљиви деци, само он је успео да створи директан однос са децом. Када год би ступио на неку сцену, клинци би одмах почели да скандирају "Раша, Раша..." Сам себе је произвео у Проку проналазача јер су његов шарм и умеће приповедања недокучиви - рекао је Субота.

Пјесник за дјецу Мошо Одаловић истакао је да је Попов био драгоцјен, непоновљив, загонеткар, одгонеткар, досјеткар, зналац многих тајни.

- На књижевним путовањима - ма куд кренули, где год стигли - допричао би нам оно што нисмо знали о том крају и тамошњим тајнама. Што више друговасмо, наша су незнања бивала све видљивија. Посвећен детињству и свету детета, тек с Рашом били смо и "непрекидна свежина" и "чуђење у свету". Својом бајковитом појавом, безазленим лицем, па и алармантним гласом - очас би се снашао међ радозналим, крупнооким дериштима, а себи сасвим равноправним. На то су пристајали и успевали само богомдани, какав нам беше Радивој Раша Попов - испричао је Одаловић.

Писац Бранко Стевановић наглашава да се са Рашом упознао почетком осамдесетих и сматра да је управо Попов од свих писаца остао највољенији међу дјецом и колегама.

- Одлично је знао и језике и познавао историју, имао је веома добру меморију и било је задовољство слушати га када говори о прошлим временима која моја генерација није запамтила. Оно мало времена којим смо били почаствовани да проведемо са њим, остаће као велика школа понашања и односа према деци и књижевности - присјетио се Стевановић.

Додаје да је Раша говорио да је играо самог себе у "Шеширу без дна" и "Фазонима и форама".

- Нисмо могли ни помислити да и чаробњаци речи одлазе са овог света и нестварно нам је да је он отишао. Ма колико му брада сијала сребрним сјајем, прерано нас је напустио, јер је он до краја био једно велико дете са чистом, неисквареном душом и искреном жељом да и даље сазнаје и ствара - пише у саопштењу Издавачке куће "Пчелица" која је објавила књигу "Овчарско-кабларска бајка".

Новинарски дани

Раша Попов рођен је 1933. у Мокрину, а 1952. дошао је у Београд на студије и завршио Филозофски факултет. Више је волио историју од књижевности, али ипак се опредијелио за књижевност, а новинарску каријеру започео је у новосадском "Дневнику". Био је новинар листа "Младост" од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Попов је био лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977, а главни уредник издавачке куће Матица српска од 1983. до 1985. године. Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију "Видови фашизма".

Књиге

У књижевном опусу Раше Попова су књиге "Два ока", "Гвоздени магарац", "Жабац који не зна да ћути", "Трулеж зглаве", "Шешир без дна", "Лажљива уста истине", "Возом посред улице", "Био сам срећни коњ"... Објавио је и дјела "Бајке за XXI век", "Чаробњаков СМС", "Мали зелени", "Мокрински патуљци", "Усамљена принцеза".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.