Властимир Судар, професор на Кингстон универзитету у Лондону, члан жирија 11. Кустендорфа: Дисидентство потребније него икад

Властимир Судар, професор на Кингстон универзитету у Лондону, члан жирија 11. Кустендорфа: Дисидентство потребније него икад 22.01.2018 14:21 | Приредила: Свјетлана Ђуричић

Мокра Гора - Професор на Кингстон универзитету у Лондону, филмски посленик Властимир Судар, члан жирија овогодишњег "Кустендорфа", казао је да су млади аутори потпуно свјесни окружења и проблема у својим земљама, али и да у умјетности данас недостаје стварног радикалног промишљања.

Судар је истакао да је такмичарски програм 11. фестивала на Мећавнику одличан и да су филмови студената и младих аутора из читавог свијета јако добри у погледу идеја и продукције.
- Мало ми се срце цепа када видим да су млади људи, колико год да су пристојни и фини и често делују повучено, потпуно свесни да живе у свету који је нестабилан, који има јако пуно проблема. Остале колеге у жирију кажу: Све је ово дивно и красно, али колико њих ће заправо успети да оствари каријеру у савременим условима који су све суровији за нове продукције - констатовао је Судар.

Бугарски режисер, сценариста и продуцент Стефан Командарев стигао је у Дрвенград, гдје је у оквиру фестивала "Кустендорф" приказан његов филм "Правци", а након тога је одржао радионицу за студенте и младе ауторе. По доласку у Дрвенград дочекао га је Емир Кустурица.
Командарев је рекао да је у питању мали нискобуџетни филм са шест прича које се дешавају у таксију једне ноћи у Софији.
- Урадили смо га уз подршку много пријатеља са не много новца и било нам је невјероватно да је увршћен у селекцију "Извјестан поглед" Канског филмског фестивала. То је први бугарски филм у Кану након 30 година, што је велики успјех за цијелу екипу - додао је Командарев.

Он је примијетио да медијском сликом у Бугарској доминирају ријалити програми, забава, нема реалне слике стварности, што је био циљ током снимања филма "Правци". Командарев је признао да је неколико пута позиван да уђе у политику, али је одбио, сматрајући да је филм његов начин да нешто промијени.
Филипински филм "Рикша" приказан је у програму "Савремене тенденције" 11. Кустендорфа, након чега је редитељ Паоло Виљалуна говорио о карактеру својих сународника, како су нови медији демократизовали филмску индустрију и зашто је филм снимио за домаћу публику. Виљалуна је испричао да је све почело од чланка у новинама о породици која је живјела на улици Маниле и због сиромаштва одлучила да у рикшама отпутује у провинцију и тамо потражи бољи живот. У стварности локална власт је помогла тој породици и сви чланови су успјешно стигли на одредиште, док је у филму Виљалуна одлучио да крај не буде тако срећан и да покаже прави карактер Филипинаца, испровоцира их да се запитају да ли је добро да се тако понашају.

Изложба Миљена Кљаковића

Редитељ Емир Кустурица отворио је у галерији "Капор" у Дрвенграду изложбу сценографа Миљена Креке Кљаковића, указавши на значај који је он имао за филм "Подземље". Изложба представља развој сценографија за неке од филмова које је Кљаковић радио - од скица до остварења. Кустуричино остварење "Подземље" (1995) захтијевало је изградњу улица и зграда оштећених током њемачког бомбардовања Београда 1941. године, подрума у коме протагонисти чекају крај рата који се одавно завршио, као и објекат који је у филму представио мрежу подземних тунела који се простиру испод читаве Европе.
 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица