Вијек од рођења Бранка Ћопића

Танјуг
Вијек од рођења Бранка Ћопића

Навршава се 100 година од рођења великог српског и југословенског књижевника Бранка Ћопића, чија су књижевна дјела објављена на више од 30 језика широм свијета.

Рођен је, према службеним документима, 1. јануара 1915, али према неким другим подацима, 1914. године. Његово родно село Хашани, данас је у општини Крупа на Уни, Република Српска.

Локално предање али и сам Бранко Ћопић тврдили су да је, наводно, био прво дијете у Подгрмечком крају које је име добило по великом српском пјеснику Бранку Радичевићу. Мала општина Крупа на Уни је, уз подршку фондације "Башта сљезове боје“ основане у Новом Саду и Задужбине Бранка Ћопића, која је саставни дио Српске академије наука и умјетности, ријешила да се приступи изградњи Спомен-подручја у Хашанима.

Предвиђено је да се у идућих десет година у Хашанима, на површини од скоро 40 хектара, изгради Сокак Бранка Ћопића, куће његових књижевних јунака, као и шест малих привредних објеката.

Носиоци тог пројекта истичу да је цијелог живота својим стваралаштвом, писац стремио повратку у завичај који га је обиљежио. Реконструисана бронзана скулптура Ћопића, која је за вријеме рата у БиХ знатно оштећена, је откривена прије осам година испред зграде Народне и универзитетске библиотеке РС у Бањалуци, граду у којем је извесно вријеме похађао учитељску школу.

Ћопић је нижу гимназију завршио у Бихаћу а учитељску школу је похађао у Сарајеву, Бањалуци и Карловцу. Филозофију и педагогију дипломирао је у Београду 1940. године.

Прву књижевну награду је добио као студент, 1938. од Академије седам умјетности за кратку причу, затим Ракићеву награду идуће године, потом награду Српске краљевске академије 1940. године. У то вријеме објављивао је кратке приче у београдској "Политици".

Напад на Југославију 1941. године, затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору, да би се убрзо потом у родној Крајини у љето те 1941. прикључио устаницима партизанима. Релативно брзо постао је политички комесар, у исто време и дописник партизанских листова бањалучког "Гласа" и "Борбе". Писао је скечеве, позоришне представе.

Послије рата био је главни уредник београдског дјечјег листа "Пионир", а потом професионални писац. Његошеву награду добио је 1972. за антологијску збирку приповедака "Башта сљезове боје".

Ћопић је ту књигу објавио 1970. године. Добитник је и Награде АВНОЈ-а, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".

Од 1968. године био је члан САНУ. Напустио је овај свијет скоком са Бранковог моста у Београду 26. марта 1984. године. Очигледно, писањем бајковитих прича о дјетињству и рату бранио је и самог себе од стварности у којој му је бивало све тијесније и тамније.

Ћопић је остао упамћен као аутор изузетне популарности, необично плодан, са, за наше прилике, невјероватним тиражима. Притом, његова дјела су преведена и објављена на више од 30 језика широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана