Уживање у процесу аналогне фотографије промишљања и неизвјесности

Међутим, све више је оних који се враћају аналогној фотографији, оних који у души носе умјетност и који имају потребу за истинским стваралаштвом. Стрпљиво чекају моменат инспирације да би се кроз објектив саживјели са сликом коју виде, а онда са великим узбуђењем ишчекују резултате свог рада, израду филма. Међу њима су и бањалучки фотографи који су подијелили своја искуства и савјете, сложни у једном, да се аналогним апаратом више промишља. Велики заљубљеник у аналогну фотографију је и Дејан Селаковић, чије радове већ годинама гледамо на изложбама бањалучког Фото-кино клуба, гдје је, како каже, стекао елементарна знања о аналогној фотографији. Максимално посвећен овој врсти фотографије направио је личну лабораторију, јер је увидио да је немогуће услужно развити филм у фото-радњама или код неког.

- Квалитет развијања филмова рапидно се деградирао са појавом дигиталне фотографије. Схватио сам да ако желим да се убудуће бавим овим, морам имати комплетан процес под својом контролом. Моја лабораторија није комерцијална, јер служи мојим потребама, али помоћ и своје услуге пружам свима који ми се обрате. Чак и из земаља окружења ми неки фотографи шаљу филмове на развијање, јер развијам све врсте и формате филмова, што је била реткост и пре двадесетак година - објашњава он.

Када за стварање фотографија употребљавате филм, онда сте, истиче Селаковић, много пажљивији и не правите много непотребних снимака, да бисте добили један добар.

- У том случају се човек много више фокусира на мотив и оно што види у тражилу него на опрему. Тада су шансе за добру фотографију пуно веће - рекао је овај фотограф, наглашавајући да је рад са филмом - рад на стварању фотографија, а не демонстрација технолошких достигнућа опреме.

Са старим апаратом из седамдесетих година, додаје, могу се добити добре, ако не и боље фотографије него са прескупим апаратима које нам данас тржиште сервира.

- Упали смо у потрошачку замку, као и у свим другим областима. Људи су у заблуди, јер мисле да су за добру фотографију потребни скупи и најновији фотоапарати, напротив - сматра Селаковић.

Када фотографише на филм труди се само да уочи што бољи мотив.

- Готово да нисам ни свестан апарата него само гледам кроз тражило. То је посебан доживљај, у којем престајете да будете свесни опреме, поистовећујете се са мотивом и урањате у ту причу читавом својом душом и чулима. То је заправо истинско уживање у фотографији - испричао је Селаковић.

У том процесу неизвјесности ужива и Нина Сладојевић, која се за рад са аналогним апаратом заинтересовала још на другој години студија на бањалучкој Академији умјетности.

- Филм носи своју естетику те многи познати режисери, као што је нпр. Квентин Тарантино или Кристофер Нолан и даље користе филм, као и небројени фотографи управо због исте те естетике која се не може добити дигитално. Ту је и свакако принт фотографије на папиру, гдје филмско зрно изгледа другачије од дигиталног - прича Сладојевићева.

Рад са аналогним фотоапаратима, подсјећа и она, захтијева концентрацију.

- На већини СЛР фотоапарата је мануелно подешавање освјетљења (које зависи од бленде, брзине окидања и ИСО осјетљивости) и оштрине те ако превидимо било који од ових фактора не можемо очекивати добар резултат. Лично волим да експериментишем са различитим моделима фотоапарата и врстама филмова и иако резултат управо овога може некад бити разочаравајући, кад направим добар снимак са филмом не могу да замислим ниједан други формат који би то постигао - рекла је она.

Без обзира на то што би неке идеје могла спровести и дигиталним апаратом, умјетница Викторија Банда се радије одлучује за аналогни процес.

- Аналогним је више чаробно, природно, свјеже. Волим ту текстуру, боју, занимљивије је. Код мене увијек постоји тај осјећај да ће ми можда цијели филм пропасти. Понекад заборавим шта сам фотографисала и онда себи кажем: "Јао, па ја се не сјећам ове фотографије!", што ми је баш супер - испричала је Банда.

Тај ограничавајући број снимака на 24 или 36 фотографија мотивише и фотографа Борислава Брезу, као и његове колеге, јер им не оставља простор да неквалитетно раде.

За њега лично занимљива фотографска техника је дупла експозиција, у којој се двије или више различитих фотографија стапају у једну и изводљива је само коришћењем филма.

- Поред воље, идеје и доброг кадрирања за квалитетне резултате фотографисања аналогним путем потребно је обратити пажњу на пар техничких ствари, као што су фокусирање, отвор бленде, брзина затварача и слично. Такође је јако битан избор филма, зависно од тога какве резултате желите. Након успјешно обављених наведених ставки и процеса развијања своје радове ћете више цијенити. Пробајте! - савјетује Брезо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.