Успјех студента Стефан Мијића из Бањалуке у Пољској: Гран при потврда да рад није узалудан
Бањалука - Студент четврте године на смјеру графички дизајн на бањалучкој Академији умјетности Стефан Мијић децембар 2017. године дуго ће памтити по лијепим вијестима из Лублина, јер су му управо из овог пољског града јавили да је освојио Гран при Трећег међународног бијенала студентског плаката, који организује Универзитет Марије Кири-Склодовске.
Признање свакако доказује да његов рад рангира високо у свијету дизајна, а за њега је, како каже, одговор и мотивација да све што ради не ради узалуд.
- Ова награда говори да сам на добром путу ка помјерању границе у свијету визуелних комуникација код нас - сматра Мијић и додаје да је захвалан својим професорима на досадашњем раду и посвећености.
Награђени плакат радио је за култни комад Алфреда Жарија „Краљ Иби“.
- Највећи изазов је дефинитивно био приказати овај комад Алфреда Жарија у контексту савременог. Наравно, ванвременски карактер ми је доста помогао у суптилном провлачењу ангажоване ноте. Надам се да нећу попут Жарија једног дана видјети свог Ибија као лични алтер его, јер бих то сматрао највећим поразом - прича Мијић, који је добитник и друге награде на конкурсу за лого „Њестерн Балканс Фунд“, организације шест влада западног Балкана за прекограничну сарадњу.
Мијић, који је учествовао на међународним изложбама у Њемачкој, Русији, Словачкој, Шпанији и Сједињеним Америчким Државама, од којих посебно издваја изложбе у Берлину и Архангељску, гдје је имао част да учествује у пројекту „1917-2017“ московског професора Сергеја Серова те излагати са највећим именима графичког дизајна, попут Милтона Глејзера, Мирка Илића, Иштвана Ороса, истиче да потрошачко друштво не може опстати без дизајна.
- Управо је дизајнер тај који обликује визуелну свијест потрошача, што је јако хуман посао, али и одговоран. У шали бих се сложио са Виктором Папанеком, који пише да је од индустријског дизајна покваренији само пропагандни (графички), јер наговара људе да купују ствари које им не требају парама које немају, само да импресионирају друге. За мене је дизајн „прочишћена концептуала“, јер не оставља мјеста за неразумијевање. Он нуди чисту идеју и чисту емоцију на најкреативнијем нивоу - објашњава он.
Паралеле
Појаву дигиталних медија Мијић би, како каже, окарактерисао паралелом са појавом фотографије у 19. вијеку.
- Знамо да је овај феномен изродио оно што данас у умјетности познајемо као модерну. Тако мислим да ће дизајн, као и дизајнери, ову препреку каналисати у нешто позитивно, можда и револуционарно. Као што фотографија није уништила слику, већ јој дала дубље значење, тако ће и дигитални медији сачувати у штампанима црту фундаменталног. Надам се да ће повећање тржишта резултирати квалитетом на врху, али нажалост то није увијек случај - објашњава Мијић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
