Умро Раша Попов
Дечји писац, глумац и новинар Раша Попов преминуо је у 84. години у Београду.
Како је за Блиц рекао његов син, Попов је преминуо јуче.
"Свезналица, аутентични мудрац и Орфеј нашег доба", најбољи су епитети којима је на Википедији описан новинар и књижевник Радивој Раша Попов. У вријеме приказивања серијала "Фазони и форе" био је помало свачији деда.
Рођен је 26. јуна 1933. у Мокрину. Иако је више волио историју, 1952. Попов се опредјелио за студије књижевности у Београду. Новинарску каријеру почео је у новосадском Дневнику, а радио у листу "Младост", у Радио Београду, у Телевизији Београд. Био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему и главни уредник издавачке куће "Матица српска".
Добитник је многобројних признања, између осталих Годишње награде Радио Београда 1967. за серију "Видови фашизма" и Награде за животно дјело "Доситеј Обрадовић" 2015.
Ништа чудно, ако се зна да је већ у трећој години, захваљујући оцу, листао енциклопедију "Свезнање", а са девет први пут прочитао Доситејев "Живот и прикљученија", писале су прошле године "Новости".
О друштвеним темама писао је као колумниста листа "Политика".
Интелектуално је сазријевао уз Макавејева, као књижевник када му је "селектор" био Васко Попа у "Последњој шанси" на Ташмајдану, одакле су кретале најљепше идеје. Из њих су настале незаборавне емисије за децу "Невен", "Шешир без дна", "Радост сазнања".
Објавио је више књига песама за дјецу и одрасле: "Два ока" (1963), "Гвоздени магарац" (1976), "Жабац који не зна да ћути" (1987), "Трулеж зглаве" (1991), "Шешир без дна" (2001), "Лажљива уста истине" (2002), "Возом посред улице" (2003), "Био сам срећни коњ" (2003), "Бајке за ЏЏИ век" (2007), "Чаробњаков СМС" (2007), "Мали зелени" (2009), "Мокрински патуљци" (2013), "Усамљена принцеза" (2014).
Иза себе је оставио двоје дјеце - ћерку Дијану и сина Бојана.
Својевремено је објаснио шта га је натјерало да се одрекне новинарства и окрене писању за дјецу: "Свом сину Бојану, свештенику у Москви, испричао сам бар хиљаду бајки пред спавање, а ћерки Дијани, после седам година, још хиљаду. Само сам једну записао. А кад ми се родила унука Маша, одједном сам добио однекуд чудом дар да певам и пишем за децу. За њу сам написао своју прву књигу за децу, 'Жабац који не зна да ћути'. Изашла је 1987. Тај жабац сам ја, али и Змај Јовин жабац који нема слуха".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
