Умјетник Раденко Милак за Глас Српске: Не фасцинирају ме људи који стављају умјетност испред живота

Умјетник Раденко Милак за Глас Српске: Не фасцинирају ме људи који стављају умјетност испред живота 14.09.2017 08:00 | Александра Маџар

Бањалука - Од отварања Венецијанског бијенала прошла су четири мјесеца, кроз "Универзитет катастрофе" који је представљен у Павиљону БиХ свакодневно пролазе "студенти" из различитих дијелова свијета, а његов аутор Раденко Милак са својим новим радовима обилази Европу и са много успјеха представља се галеристима и посјетиоцима.

Одмах послије Венеције излагао је у Келну, а та самостална поставка за њега је била посебна одговорност и подухват, прије свега јер је то била прва изложба послије престижног бијенала, а с друге стране, изазов му је био и огроман простор галерије "Priska Pasquer".

Тренутно преговара са музејом у Есену да откупе један дио радова из Венеције. Музеј који има колекцију радова од Пикаса, па до данас. А баш данас Милак је у Бечу гдје се у галерији  "Chrisiane Koing" такође отвара његова самостална поставка. За ову изложбу Милак је направио јединствене серије које формално, као и у погледу садржаја, прате серију радова направљених 2013. године, "365 - Слике времена", али који су хронолошки везани за датум отварања изложбе. Тако је 14. септембар постао лајтмотив свих радова које ће данас имати прилику да виде посјетиоци у Бечу.

Милак је за "Глас Српске" пред полазак у Беч са одређене временске дистанце говорио о искуству са Венецијанског бијенала, поставци која ће бити отворена у Музеју савремене умјетности РС, својим путовањима кроз себе и умјетност.

- Велики проблем Венецијанског бијенала за мене лично, а и за све људе овдје је тај ефекат очекивања. У суштини, ствар се дешава једним нормалним током, као што се дешава цијели наш живот. Можда је овдје одзвонило као нешто гламурозно, али то је само још једна поставка у оквиру Венецијанског бијенала - истиче Милак.

Сматра да су за сваког умјетника који се представља у Венецији значајна познанства широм свијета умјетности.

- Јер ако ти као умјетник ниси умрежен и ниси у неком систему, онда ти је тешко да тамо направиш било какво интересовање. Поред твог павиљона, ту су павиљони десетине других земаља, а сви раде на промоцији. Ако си у систему и имаш људе који су једна врста навигације, дају усмјерења, за новинаре, колекционаре, публику да дође на тај догађај, онда си мало сретнији, јер можеш очекивати неку посјету - казао је Милак који је међу овим сретнијим из његове приче.

Другу презентацију поставке из Венеције имаће прилику да виде и Бањалучани. Још преговара са Музејом савремене умјетности РС о датуму отварања изложбе, а за поставку у Бањалуци радиће нове радове, биће укључени и нови умјетници и то ће бити потпуно нови пројекат.

Бити умјетник данас, како каже Милак, много је другачије него што је то било прије, много лакше.

- Данас имамо много могућности у дигиталном добу у којем живимо. Ми као умјетници смо просперирали јер живимо у том периоду. У свакој историјској етапи просто је било умјетника који су живјели јако добро од свог рада и оних који то нису, с друге стране, индивидуално је питање шта је за кога успјех. Људи који стављају умјетност испред живота ме не фасцинирају. За мене је успјех да сам задовољан стварима које радим, јер сматрам да су рефлексија мене као личности - истакао је Милак који своје знање и искуство преноси и студентима на Универзитету за пословне студије у Бањалуци.

У сваком од његових радова, додаје он, има неке меморије, сличне оним у нашим компјутерима.

- Свакодневно сурфате и "скидате" одређене ствари са интернета, таложите и стварате неку меморију на рачунару, а онда послије, временом како живите, извлачите из те меморије слике, које више не знате ни да ли сте сачували или су одраз фикције, али ви мислите да је меморија - објашњава Милак.

Његов окидач су бјелина папира и црни пигмент.

- Кад видим та два различита материјала, то је за мене једна врста изазова. Невиност бјелине папира и тај неки груби материјал, који напада тај папир. Ако ћемо причати о некој економији сликарства, онда су то два основна или два најминималнија медија кроз која може нешто да се искаже. Цртеж, туш је нешто што је мене неко вријеме опсједало. Усмјерио сам се у том медију зато што нисам имао прилике, нити новца када сам почињао озбиљно да сликам. Нисам имао велики студио, нисам имао довољно материјала. Економија околности је створила мене као умјетника таквог, да сам био оријентисан на папир, црни пигмент, зато што других ствари није било у изобиљу. Лимитираност економских могућности мени је била добра за већи рад - закључио је Милак.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица