У Новом Саду промовисана издања Андрићевог института

На промоцији у Мастер центру новосадског сајма представљене су књиге - "Руска револуција 1917. у очима Краљевине Србије" аутора Алексеја Тимофејева и Милана Пиљака, "Андрић и Дубровник" аутора Злате Бојовић и "Вечна присутност Његошева" Јована Делића, те "Српски језик и ћирилица данас: зборник радова".

Говорећи о књизи "Руска револуција 1917. у очима Краљевине Србије", аутор Алексеј Тимофејев истакао је да су тренуци у прошлости детерминисали трендове у руско-српским односима.

"Кад је Русија била слаба у прошлости то је увијек имало више или мање негативне посљедице по Србију и обратно - јака Русија, увијек је Србији доносила добробит", рекао је Тимофејев.

Он је навео да се књига бави једним од најкритичнијих тренутка руске прошлости у посљедњих 200 година.

"То је тренутак кад је Русија изгубила своје територије у којим је руски народ живио вијековима. У тим тешким тренуцима за Русију долази и до промјена на Балкану, које су имале далекосежне посљедице за Србију", навео је Тимофејев.

Аутор књиге "Андрић и Дубровник" Злата Бојовић прочитала је Андрићеву биљешку о Дубровнику, односно дубровачком говору, исписану 1923. године.

"У тој белешци Андрић је исцртавао историјску путању наших Словена, који су својом мирном снагом слагали камења што се зову Минчета, Ловријенац, Свети Влахо. Они су Дубровнику донели благо свога језика. Замислите наш говор, како се из Босне, преко Херцеговине, глади и мекша, док не стигне у жупу дубровачку", подсјетила је Бојовићева на биљешку великог српског писца и нобеловца.

У књизи "Вечна присутност Његошева", према ријечима аутора Јована Делића, налази се десет Андрићевих есеја о Његошу.

"Ова књига је обиљежила и 125 година од рођења Иве Андрића, као и 170 година од штампања жГорског вијенцаж. На тај начин су обједињена та два датума, а истовремено и показано, да је основни Андрићев стуб Његош, а уз Његоша и Вук Стефановић Караџић и коначно као трећи стуб у књизи је назначен сам Иво Андрић", рекао је Делић.

О књизи "Српски језик и ћирилица данас: зборник радова" на промоцији је говорио руководилац Одјељења за језик Андрићевог института Милош Ковачевић, који се осврнуо на декларацију о опстанку српског народа.

"Та декларација не говори о физичком опстанку српског народа, него о његовом идентитетском опстанку, а када се говори о томе онда се мора говорити о опстанку српског језика и писма. Уколико изгубимо једну од те двије карике, ми ћемо као Срби изгубити сами себе", рекао је Ковачевић.

На промоцији издавачке дјелатности Андрићевог института говорили су и руководилац Одјељења за историју овог института Мирослав Перишић и Миле Бјелајац са Института за новију историју Србије, док је програм промоције водила руководилац Одјељења за књижевност Александра Вранеш.

Андрићевом институту данас је додијељена Специјална награда за цјелокупну издавачку дјелатност.

Андрићев институт започео је своју издавачку дјелатност 2014. године, а цјелокупна издавачка продукција постављена је на штанду Андрићевог института на Сајму књига у Новом Саду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.