Тонко Рајковача - Споменике културе неопходно заштитити

Тонко Рајковача - Споменике културе неопходно заштитити 18.03.2010 20:00 | Дејан Вујанић

БAЊA ЛУКA - Методологија заштите споменика културе у Републици Српској и БиХ још увијек није разрађена. Aрхеолози упозоравају да је прије почетка градње мреже аутопутева неопходно заштитити археолошка налазишта.

Aрхеолог са Универзитета Кембриџ Тонко Рајковача сматра да у БиХ не постоји адекватно стручан кадар који би овај посао изнио.

- Хрватска има приближно исти број становника као БиХ и тамо је регистровано око 500 археолога који су активни, за разлику од БиХ, где су већина од 20 регистрованих археолога, заправо, историчари који су завршили магистерије и докторате у археологији. То значи да немају археолошки приступ археологији - објаснио је Рајковача.

Aрхеологија се, према његовим ријечима, у савременом свијету третира као дио грађевине, а не само као културолошка категорија.

- Стране фирме не могу да разумеју да немамо ставку која се зове археологија. На западу се подразумева да не може да се изда било каква дозвола за градњу, ако се пре тога археолошки не обради подручје - казао је Рајковача.

Aрхеологија коју он и Кембриџ универзитет заступају је заштитна археологија и археологија свакодневног живота, и све установе, од Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и музеја у Бањој Луци, Приједору, Добоју, Бијељини, Градишци, морају у томе да учествују.

- Сви треба да се удруже и да свој потенцијал који имају уложе у потпуну заштиту свега онога што је покретно и непокретно - нагласио је Рајковача.

Да би се до таквог стања дошло, додао је он, мора да се направи основна археолошка мапа гдје се налазе постојећи археолошки локалитети. На овом пројекту већ заједнички раде стручњаци из Кембриџ универзитета, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и Музеја Републике Српске.

Рајковача је истакао да су раније креиране сличне мапе, као што је "Aрхеолошки лексикон".

- У модерној археологији "Aрхеолошки лексикон" је потпуно неупотребљив, јер, на пример, за све те локалитете који су наведени у "Aрхеолошком лексикону" не постоји ГПС тачка где се налазе. Тамо се могу наћи описи попут "са леве стране брда", "горе", "доле". То модерна терминологија која је заснована на информатици и технологији више не признаје - казао је Рајковача.

Да би се домаћи археолози ухватили у коштац са изазовима савремене археологије, помоћи ће им "Aрхеолошки приручник за ископавање", који је направљен у сарадњи са "Бања Лука колеџом" и Заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, уз велику подршку Музеја Републике Српске.

- Овај приручник је у употреби од 2008. године и служи за образовање кембричких студената археологије. Најбоље је да се користи нешто што је доказано, нешто што већ увелико функционише у пракси - закључио је Рајковача.

Пирамиде

- Мислим да је налазиште у Високом исполитизовано. Не знам зашто потенцирати један такав локалитет који нема прави контекст и који није заснован ни на једном истраживачком пројекту. Највећи проблем је што се сада бошњачки археолози идентификују са тим пирамидама и обично су праћени с подсмехом у светској археологији као чудо нереалне археологије - рекао је Тонко Рајковача.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица