Тихомир Станић: Ми смо људи кратког памћења
Београд - Посљедње овације глумац Тихомир Тика Станић добио је недавно, на премијери филма "Дневник машиновође" Милоша Радовића. То признање публике утолико је веће, јер Станић у овој комедији-мелодрами игра епизоду - лик самоубице, а његова сцена траје једва минут.
Нова премијера очекује га 4. октобра, у филму "Јесен самураја" редитеља Данила Бећковића.
- На тој премијери се нећу појавити, бићу на снимању у Сомбору са редитељем Здравком Шотром, и то је једна од оних, за глумца, срећних околности. Сјећам се да је Мира Ступица негдје изјавила да никада није примила ниједну награду коју је добила док је активно играла, јер је у вријеме када се додјељивала увијек имала неку представу. И можда то заиста и јесте највећа награда и срећа за сваког умјетника, да ради - каже Станић, иза кога је скоро 80 позоришних, филмских и ТВ улога.
У "Јесени самураја" Станић опет има епизодну улогу, игра оца главног јунака, а партнерка му је Весна Тривалић, с којом сам у Атељеу 212 играо легендарну "Чорбу од канаринца".
Иначе, пред камерама и на сцени Станић је био у улогама великих ликова - као краљ Александар Обреновића, Гаврило Принцип, Иво Андрић, Стеван Сремац, Милош Црњански, Мефисто, Ђилас...
- Нема правила у томе да ли је теже направити главни лик или епизоду. Али, не може сваки глумац да игра главну улогу. Она тражи другу врсту дисциплине, и спремност да се дода "лопта" и онима који играју епизоде, и да им се дозволи да постигну "голове". Главна улога захтијева и посебну врсту карактера - да се човјек послије тога не изгуби, да не помисли да је важнији и већи од других. Неки глумци су због тога нестајали из професије, јер су тешко прихватали да буду споредни ликови - објашњава Тика.
Након снимање серијала "Убице мога оца" Предрага Антонијевића, Станић је већ у новом пројекту, у екипи ТВ филма Горана Марковића?
- То је филм из два дијела, "Слијепи путник на броду лудака", по сценарију Вулета Журића. Епоха, драма о пјеснику, писцу и политичару Петру Кочићу, која говори и о окупираној Србији у доба Аустроугарске. Једина слободна територија овдје у то вријеме била је лудница, то је период пред Кочићеву смрт 1916, а ја играм доктора Стојимировића који је историјска личност - рекао је Станић за Вечерње новости.
Станић је био продуцент филмова "Неке друге приче", "Турнеја", "Фалсификатор", "Непријатељ", "Топ је био врео". На питање зашто српске кинематографије нема у главним такмичарским програмима великих фестивала, каже:
- Ми смо људи кратког памћења - заборављамо да смо дуго били под санкцијама, материјалним, а очигедно и духовним, да смо били избачени из Уједињених нација, и да смо у многим стварима изгубили корак са свијетом. Изгубили смо га и када је ријеч о филму - ми смо у тој мјери заокупљени сопственом причом, а то што нас занима да кажемо, у свијету не занима више никог. Српског филма нема у главним селекцијама свјетских фестивала на којима је некада освајао и највеће награде, а ако се и деси да уђе у такмичење, онда је то равно "ексцесу". Ја сам одлучио да се више не бавим продукцијом, овдје за озбиљан филм нема пара, и јако ме је финансијски унесрећило оно што сам до сада радио.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
