Театар фест Петар Кочић: Несигурност - стил живота у 21. вијеку

Слалом препун сумњи, страхова и потребе за блискошћу, у којем се нека врата промаше, на некима се изгуби превише времена, док се нека захвате баш онако како треба, у правом тренутку на правом мјесту када се ипак догоди живот.

На најбољи начин редитељка Аида Буквић описала је комад Данкана Макмилана у копродукцији загребачког Театра Еџит и Градског казалишта Сисак, који је бањалучка публика са уживањем гледала у недјељу, четврте такмичарске вечери Театар феста "Петар Кочић".

Поред приче која је засигурно одзвањала у многим младим главама, публику су својом величанственом игром наградили глумци Амар Буквић и Јадранка Ђокић.

Млади, образовани и еколошки освијештени. Рециклирају, гледају документарце и арт филмове, читају књиге о правим стварима, возе се бициклима и купују од оних који не израбљују. Али, се и возе аутомобилима, купају у кади и понекад оставе воду да цури без праве потребе. Може ли се имати дијете и истовремено бити еколошки освијештен, тек је једна од дилема која ће се појавити када једног поподнева он "предложи дијете". А она се превише брине, превише размишља и има велику, заиста велику потребу да разговара о свему, размотри ствари, јер све учињено мора бити и добро промишљено.

- Мислим да је то наш универзални проблем, поготово нас младих. Данас смо оптерећени разним стварима, неким императивом успјеха, императивом среће. Несигурност је, на неки начин, постала стил живота. Шта значи донијети дијете на овај свијет? Наравно, овај текст има и ту компоненту еколошког пропитивања. Данкан Макмилан је јако еколошки освијештен и стално кроз своје комаде провлачи и то питање и сматра да је то прави проблем данашњице, а не оно чиме се ми свакодневно бавимо - казала је послије успјешног извођења комада, на округлом столу редитељка Буквићева.

Та тема, додаје отвара и низ других питања, а на крају и питање о пролазности живота, колико се бавимо собом и неким ситницама, а колико заиста живимо живот.

- Сам текст је написан без одређења сцена, са јако мало интерпункције и морали смо расподијелити сцене и прилагодити га нашим свакодневним ситуацијама. Еколошка компонента, која је заступљена у тексту, у нашој заједници јесте битна, али није примарна. Само људи који се баве екологијом знају праве размјере проблема које Макмилан у својим дјелима обрађује. Ми, колико год бисмо жељели да то озбиљно схватамо, уз све проблеме који нас окружују, сматрамо да се неке еколошке катастрофе нама неће догодити - објаснила је она.

Глумица Јадранка Ђокић о сарадњи са Амаром Буквићем имала је само ријечи хвале.

- Заједно смо студирали, али дуго нисмо заједно радили ни на једном пројекту. За овај текст је најважније да се слушамо, али добар однос, добра комуникација и шале које међусобно дијелимо отприје додају одређену вриједност. С друге стране, текст је заиста течан, за њега, дословно, не треба ниједан предмет на сцени. Имагинација може радити све - истакла је она.

Буквић се сложио са својом партнерком на сцени и потврдио да је у раду на овој представи заиста све било до слушања.

- Кад смо почели да радимо било је проблема с моје стране. Нисам знао како да приступим, јер су све реплике написане да се брзо изговарају, а заправо не треба да буде тако. Све треба радити сталожено и та брзина на крају буде постигнута сама од себе. И сада се у позоришту састанемо бар сат прије сваке представе да прођемо кроз све ситуације и кроз текст - испричао је он.

Монодрама Тијане Јованић

Публика је исте вечери могла да погледа и монодраму "Опростите, молим Вас, могу ли да прођем", ауторски пројекат Тијане Јовановић, студенткиње бањалучке Академије умјетности. Монодрама је настала као резултат ауторског пројекта "Свијет глуме у мени" и говори о сукобу разума и емоције кроз одрастање глумице. Представља својеврстан музичко-сценски спектакл, чији текст и режију потписује Тијана Јовановић, а музику и аранжман Никола Савановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.