Таленти сасечени у Великом рату: Од Аполинера до Диса

Поводом стогодишњице Великог рата, лондонски лист "Гардиан" направио је листу талената који су, најчешће прерано, сасјечени у апокалиптичним догађајима са почетка 20. вијека.

Франц Марк (1880-1916), један од главних представника њемачког експресионизма и оснивач авангардне умјетничке групе "Плави јахач" (Der blaue Reiter), умио је да јарким бојама и оштрим линијама сажме узаврлост тек зачетог 20. вијека и да природу сагледа очима визионара.

Погинуо је у бици код Вердена у 36. години, а модерна умјетност је изгубила једног умјетничког дива у настанку.

Најталентованији умјетник футуристичког покрета Умберто Бочиони (1882-1916) стварао је интензивно драматичне приказе, као што је скулптура "Јединствени облици континуитета у простору", моћно подсјећање на технолошка достигнућа новог вијека. Футуризам је у рату видио прочишћење и надолазак нове енергије. Када је рат избио, Бочиони се добровољно пријавио.

Рањен је 1915, а погинуо је пар мјесеци касније, током оправка, при паду с коња.

Анри Годије-Бжеска (1891-1915) је био талентовани француски умјетник који је живио и радио у Великој Британији, гдје је дјелио радикални модернизам са пријатељима Езром Паундом и Џејкобом Епстајном. По избијању рата придружио се француској војсци. Погинуо је на фронту у 24. години, оставивши за собом мало, али изузетно дјело.

Ужасно висока стопа смртности прве свјетске оружане катаклизме још више је погоршана пандемијом грипа - шпанском грозницом која је косила ослабљено европско становништво након рата.

Међу њеним жртава био је генијални Бечлија Егон Шиле (1890-1918). То је био крај једне од најпровокативнијих и најстраственијих личности модерне умјетности. Остали су нам Шилеови десператни аутопортрети и еротски цртежи који као да жуде за животном радошћу и болом.

Архитектура 21. вијека је препуна подсјећања на фантастичне цртеже које је створио Антонио Сант'Елија (1888-1916), омиљени архитекта футуризма. У Италији, која је још увијек била под снажним утицајем римских ископина и ренесансних палата, Сант'Елија је измаштао научно-фантастичне градове огромних небодера, тврђава од стакла и бетона.

Његове визије остале су само цртежи на папиру када је у 28. години убијен у бици код Монфалконеа.

Њемачки експресиониста Аугуст Маке (1887-1914) дјелио је иста интересовања као и француски фовисти - секс, путовања и титраве боје. Макеова умјетност је сензуална и хедонистичка, нимало мрачна. Његова умјетничка животна радост га није, међутим, спасла од сурове судбине. Погинуо је у првим данима рата, у 27. години.

Рововски рат није био опасан само због граната и непрекидне артиљеријске паљбе, већ и због крајње нехигијенских услова. Кубистички вајар Рејмон Дишан-Вијон (1876-1918) се за разлику од свог славног брата Марсела Дишана, који је избјегао ратне страхоте тако што је емигрирао у Америку, добровољно пријавио у војску. Прије него што је постао умјетник, завршио је медицину, тако да је служио као љекар на западном фрону. Заразио се тифусом и умро у 41. години.

Најсимболичнија и најоплаканија смрт у умјетничкој заједници Париза током рата била је смрт легендарног колико и контроверзног пјесника, писца и драматурга Гијома Аполинера (1880-1918). Омиљени пријатељ Пабла Пикаса и угледни члан заједнице боема Монпарнаса, рањен је у главу на фронту 1916. Умро је двије године касније, два дана прије краја рата, у 38. години, од напада шпанске грознице.

Његов одлазак означио је крај најузбудљивијих година модерне умјетности. "Гардијановој" исти умјетника који су нестали у ратном вихору додали смо и неколико имена са наших простора.

Владислав Петковић Дис (1880-1917), један од најталентованијих пјесника српске књижевности и један од оснивача српске модерне, утопио се у Јонском мору недалеко од Крфа када је брод на којем се налазио торпедовала њемачка подморница. Његова лирика је самосвојна, веома сензибилна, окренута унутрашњем животу, машти, песимистична, а његова пјесма "Можда спава" спада у најизразитија лирска остварења симболизма у српској поезији.

Милутин Ускоковић (1884-1915) извршио је самоубиство потпуно сломљен трагичним повачењем српске војске и народа пред аустро-њемачким окупатором у јесен 1915. Важио је за аутора у чијим су дјелима присутни и романтизам и модерно схватање свијета. Покушао је да створи београдски друштвени роман, узимајући за тематику сударе личности с градском средином.

Милутин Бојић (1892-1917), аутор чувене поеме "Плава гробница", трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом свјетском рату, умро је у Солуну од туберкулозе, у 25. години.

Даница Јовановић (1886-1914) стрељана је на Петроварадинској тврђави, на самом почетку рата. Имала је 28 година. Припадала је генерацији српских сликара модерниста, чији је стваралачки рад започео почетком 20. вијека.

Надежда Петровић (1873-1915) умрла је од пјегавог тифуса у Ваљеву, гдије се налазила као добровољна болничарка. Њено сликарство, којим доминирају велике површине и ужарено црвена боја, увешће српску умјетност у токове савремене европске умјетности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.