Свијет уз стихове постаје љепши и смисленији

Данас се обиљежава Свјетски дан поезије који слави управо ту снагу у којој стихови постају чувари најснажнијих тајни, али и проводници савршенства маште, а домаћи пјесници говорили су о личним изазовима у које се упуштају стварајући. Сложни су у једном, воле да читају успјеле пјесме, без обзира на то ко их је написао.

- Највећи изазов што се тиче писања поезије је знати како добра поезија треба да изгледа - потврђује млада поетеса Владана Перлић.

Проблем с добром пјесмом, како каже, је тај што је то формула која садржи много промјенљивих, а промјенљиве зависе од књижевне традиције и времена у којем живимо.

 - Задатак пјесника је да препозна вриједност промјенљиве у садашњем тренутку, уради једначину и приложи свој резултат - нагласила је она.

За Тању Ступар-Трифуновић поезија је начин на који човјек може осјетити живот у свој његовој пунини.

- Изазов за оног ко пише је да задржи такво осјећање свијета и да га побуђује у другима јер свијет без поезије је испразан, једнообразан, скучен и лишен различитости и љепоте - објаснила је пјесникиња.

Сонетни вијенац за пјесника Милана Ракуља био је посебан изазов, али ипак, одговорио му је успјешно у првој књизи, што је ријеткост.

- Стихови треба у исто вријеме да су једноставни и вишеслојни. Пјесма тек ако исту језу на кожи ствара неписменој баби и академику, јесте успјела пјесма. Наравно, постоји услов да баба има природну интелигенцију да довољно разумије, а академик довољно душе да осјети. Често све што смо написали бива само тренинг и припрема за једну такву пјесму - духовитим примјером објашњава Ракуљ.

И један од оних који су на свом животом путу направили много корака стиховима, пјесник и књижевник Ранко Павловић истиче да су се пјесници одавно ослободили илузије да поезија може мијењати свијет, али он је, како каже, сам даље увјерен да га може учинити љепшим и смисленијим.

- Када се из пјесникове душе извије у графеме, онда тако исписана тражи сродну душу, да је оплемени. Да није тако, пјесници не би ни писали поезију - прича Павловић.

Проналазак концепта збирке и дефиниција форме пјесме која ће бити примијењена у цијелој збирци, нешто је чему много пажње придаје пјесник Огњен Радовић.

- Само писање ријетко кад буде изазов, али осмишљавање микрокосмоса око којег би одређен број пјесама требало да стоји је убједљиво најтежи дио посла - додаје он.

Спонтаност

Пјесници, сматра пјесник Данијел Гатарић, знају нешто више но обични смртници и сваки пут кад успију вишезначјем стихова преварити читаоца, себе и понеког филолога, њихова поезија је успјела.

- Отишли смо од просјека у потрагу за властитим завјетом или неком друштвеном објавом коју ће ријетки читати, но ће спомињати узгред као и друге објаве самообожења. Препоручујем скидање стега конвенционалног и поменути одлазак у масив, себе. Колико год то путовање било неугодно, а дестинација празно мјесто, биће објаве. Доћи ће спонтано, из потребе - нагласио је Гатарић.

*****

сви ови свемири и сва ова земља

кад се удави у воде повлаче

и снијег на другој планини пада

из очију љубичасто на хљеб гори

као пресади испод црвен’ смоле

сви ови свемири и сва ова земља

Огњен Радовић

МАРТОВСКО ЈУТРО

Сунце се рађа у излогу

продавнице дјечјих играчака

на станици градског саобраћаја.

Смјешкају се плишани медвједићи,

у очима лутака свјетлуца злато.

Зар је росом умивено сунце

могло да нађе љепше мјесто

с кога ће слуђеном свијету да обзнани

почетак још једног мартовског дана?

С папиром у који је било умотано

малочас поједено пециво,

у канту за отпатке бацам бриге

и улазим у ведро јутро,

јер сунце се рађа у излогу

продавнице дјечјих играчака.

Ранко Павловић

УМЈЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА

Замисли да је живот

са ражња печено пиле,

да је љубав ватра

а слобода дим

и да не можеш

ни да једеш

ни да се огријеш

ако надимљен ниси.

Замисли тако

и биће ти јасно

поезија шта је.

Милан Ракуљ

Приче с моста

Моја тетка је гурнула љубавницу с моста,

мужу се није вратила.

 Она зна Богови једу црве што гутају труло месо.

 Наша рођака је Мир Јам,

 све три заједно се боримо са смртношћу

 онако како нам је дато:

обићи планету, писати, спасити човјека у невољи...

 Сликам се апаратом који ми краде душу

како ниједан мушкарац није знао.

 Можда један,

но њега узе друга жена да је спаси од хаотичне смртности.

 Његова мајка се сад руга Боговима како ја нисам смјела.

А тетке ми с моста била сам се с мушкима,

 док је Орлеанка била тек дијете жељно визије.

Данијел Гатарић

Анелис, џаба си писала

мама желе твоју дјевојчицу мртву

јуче је писало у свим новинама

и капало са гладних усана двоножних звијери

у овој земљи пошкропљеној крвљу

гдје је љубав гријех

родила си ме међу ропским народом

што је навикао у амовима да пјени и ропће

непрестано снујући да једнога дана

своме господару прегризе гркљан

стопут презрени и проклети

ми смо нови Јудејци

што разапињу на крст све оне

који се дрзну рећи

љуби ближњега свог

мајко срам ме је моје крви

не због злочина прошлих

но због злочина будућих

мама желе твоју дјевојчицу мртву

промијенили су име обукли униформе

свастика на мишици

и сад ме траже док се ја скривам

иза полице за књиге

јер мама

такви им никада не прилазе

наравно

желе твоју дјевојчицу мртву

а и ти би

кад би знала зашто

Владана Перлић

Зец

Шушка ми мој властити страх у ушима

у срцу ми као у дрхтавом жбуњу

у њедрима као у бубњу у празну шупљину удара такт

моје стријепње

Бјеже ми ноге брже од мене

У туђем купусу у туђој жељи у туђим мислима завршим случајно

Не могу да се задржим дуго ни у себи ни у другом

Трчим кроз живот са ушима које ослушкују смрт

са очима које слуте да лов на дивљач не престаје

и да је моја сласт у туђим устима чорба

                          Тања Ступар-Трифуновић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.