Свако ко пише добру поезију остаје вјечно млад

Поводом Свјетског дана поезије у Банском двору Културном центру биће одржане Пете међународне вечери поезије 22. и 23. марта. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске отвара врата вечерас од 19 часова свим познатим и мање познатим поетама и читалачкој публици кроз манифестацију "По(в)езивање" уз отворени микрофон, али и бројне друге манифестације попут Седмице поезије уз кафу/чај и промоције књига.

Свјетском дану поезије у част пјесници и писци су подсјетили читаоце "Гласа Српске" колика је моћ поезије. За пјеснике је поезија крајњи циљ битисања, не само пуко жонглирање и поигравање ријечима, којима се баца магла у очи. Поезија се слави, дише, живи и осјећа.

- Поезија је за мене смисао живота, а младим нараштајима ће се то тек казати само. Песници верују само у стихове, њима поезија није средство за ошамућивање народа. Кад видим колико има надарених младих, здравих и лепих младића и девојака, грех је жалити се уопште, а посебно сумњати у будућност поезије - рекао је Матија Бећковић.

Пјесници као највреднији носиоци нашег језика и поријекла уткали су дио себе и остали вјечно сачувани у књигама, али је врло важно да те књиге живе у рукама својих читалаца и да имају сврху свог обраћања.

- Свјетски дан поезије је најњежнији датум у историји, свуда на свијету, на свим језицима. Једна пјесма је најљепши рођендан тог матерњег језика, посебно ако је права. Категорија младости у поезији није уопште битна, свако ко пише добру поезију остаје вјечно млад. Сви треба да се замислимо на данашњи дан, шта пишемо када пишемо поезију и коме се обраћамо - казао је пјесник Миленко Стојичић.

Изузетно је важно школовати младе нараштаје који ће осјећати поезију, јер они ће је даље носити у својим генима кроз вијекове.

- Поетски, благи, сањарски предјели одвајкада су били очевина пјесника. А опстајала је и опстати само може уколико отвори своје затворене капке и радознало погледа антологије поезије и одува прашину са неправедно запостављених библиотека. На часовима српског језика о књижевницима се говори као испред задруге. Покушајте се играти асоцијација са својим ученицима - рекла је књижевница Александра Мариловић.

Сва умјетничка превирања људске душе су дио умјетничког процеса и када настане трајно дјело, већег или мањег обима, битно је само да је племенито, да разбуђује свијест читалаца и враћа им смисао живота.

- Поезија је светиња и то исконска. Поезија је надрелигиозна појава, јер не познаје подјеле осим на језике. Поезија је ехо силе која нас је створила и јека, за којом идемо трагајући за суштином, за самим собом. То је веза којом се спајамо с извором и надахњујемо се животом, без обзира на то што нам смрт дјелује као природни циљ живљења - казао је пјесник Бранимир Кршић.

Поезију треба славити сваки дан

Моћ поезије лежи у повезивању свих субјеката који чине јединствен пјеснички корпус. Надахнуће које поезија пружа је неисцрпно, а поезија треба да се слави сваки дан, баш као и живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.