Стихови затворили Дучићев дан у Требињу
Требиње - Дучић је волео свој град, али је, за разлику од Шантића, зазирао од локалних мотива, од прикивања за своју стену, па се из Требиња спустио на море да би свој лирски ареал проширио на Медитеран, још даље и дубље, на повест и национални мит, Византију и царски Призрен.
Надахнуто је говорио пјесник Гојко Ђого, лауреат "Дучићеве награде" за прошлу годину на централној манифестацији овогодишњег дана који слави име великог српског пјесника.
Ђого је говорио о Дучићу, а професор др Јован Делић о Ђогиној поезији.
- По свом пјесничком саможртвовању и судбини, по своме ставу и односу према пјесништву, спремности да се пјесничка ријеч плаћа слободом и својом главом, Гојко Ђого је јединствена фигура српске поезије - казао је Делић, док је Ђогине стихове говорио првак Народног позоришта из Београда Небојша Дугалић.
У Галерији Културног центра у оквиру "Дучићевог дана" отворена је изложба радова умјетника школованих на Академији ликовних умјетности у Требињу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
