Стана Катић: “Бићу и Џејмс Бонд”

B92
Стана Катић: “Бићу и Џејмс Бонд”

Канадско-америчка глумица српског поријекла Стана Катић ових дана борави на сњежом Мећавнику, на Мокрој гори, гдје на 12. Кустендорфу предсједава жирију фестивала. Њена појава на фестивалским догађајима, као и на улицама Дрвенграда, изазива пажњу и покоји уздах бројних учесника, гостију и посјетилаца.

Шармантна глумица новинарима је овога пријеподнева посветила дио свога времена и одговарала на, увијек занимљива, питања о свом поријеклу, о својој најпознатијој улози детективке Кејт Бекет у популарној серији “Касл” и осталим својим ролама, о томе како види положај жена у савременом филму, али и како једна српска мама реагује када јој се ћерка појави на црвеном тепиху.

- Моји родитељи су емигранти из онога што је некада било Југославија, из Далмације. Емигрирали су у Канаду, па у САД. Отишли су као тинејџери и изградили живот тамо. Добили су шесторо дјеце. Њихово европско поријекло им је доста значило и помогло у образовању дјеце, што је сјеверноамеричко искуство употпунило.”

Стана је и даље веома билска са својим родитељима. Када је, једном приликом, са мајком дошла на премијеру и изашла на црвени тепих, и када су блицеви већ почели да сијевају, чула је шапутање иза својих леђа:

“Окренула сам се и погледала маму која је стајала пар корака иза мене. 'Стано, исправи се!', гледала ме је строго.”

Стана каже да себе не види као некакву велику звијезду, већ да је обична, знатижељна особа, која воли да шета пса, чита, дружи се са пријатељима и да “буде нормална када се дан заврши”.

“Прошле ноћи сам била на концерту и посматрала човјека у публици који се лудо проводио. Уживала сам посматрајући га. Понекад себе видим само као посматрача.”

У својим глумачким почецима, 2004. године, Стана је имала прилике да посјети Филмски фестивал у Кану.

“Другарица и ја смо сакупиле новац и отпутовале у Европу, а потом и на Кански фестивал. Не знам ни сама како сам успијела да добијем карту за канску премијеру Кустуричиног филма 'Живот је чудо'. Тада сам била само обичан гледалац, али је ми је заиста било привилегија да, послије филма, видим колико публика искрено цијени рад Емира Кустурице.”

Коментаришући актуелни холивудски тренд снимања римејкова старијих филмова у коме мушке хероје замијењују хероине, Стана Катић је навела један старији примјер:

“Гледала сам један аргентински флим из осмдесетих и у једном тренутку сам се осјетила веома посрамљеном. А то се десило када сам одгледала сцену секса. Филм је режирала жена, а сцена је била другачија зато што је овога пута он био 'објекат'. Тренд такозваног 'фимејл гејџа' (енгл. female gage - женски изазов) је по мени промјена угла гледања.”

Глумица примећује да данас наступа доба када ћемо у филмовима и серијама све више бити у прилици да гледамо јаке женске ликове, као и да већ сада имамо много комплексније приче у чијем средишту се налазе комплексни женски ликови.

Према њеном мишљењу, женски ликови на филму су углавном били у служби другог лика, док је сада све више женских ликова у главним улогама.

“Било би рецимо занимљиво снимити причу филма 'Кум' са женским ликовима. Ја бих вољела да играм 'куму'!”

Стана Катић је тумачила мању ролу у филму из серијала о Џејмсу Бонду “Зрно утијехе” из 2008. године. Упитана да ли би поново прихватила улогу у том серијалу као Бондова дјевојка одлучно је одговорила:

“Да. Бићу и Бонд!”

Улога детективке Кејт Бекет у серији “Касл” ју је прославила и, како каже, омогућила јој да данас може да ради нове креативне пројекте и путује широм свијета.

“Да није било те улоге, вјероватно не бих била позвана на 'Кустендорф'. Том улогом сам, на неки начин, представљена у свијету филма”, рекла је она, додајући да, ипак, не може да каже да јој је Кејт омиљени лик који је до сада тумачила.

Сада ради на другој сезони серије “Одсуство”, која се снима у Бугарској, у којој тумачи улогу киднаповане агенткиње ФБИ-ја која је шест година провела у заробљеништву. У новом британском филму, под радним насловом “Liberte: А time to spy” насталој по истинитој причи из Другог свjетског рата, Стана тумачи улогу шпијунке Вере Еткинс.

Предсjеднца жирија 12. фестивала Кустендорф истиче да је аутентичност филмске умjетности, одсуство оријентисаности на комерцијални аспект, као и то што нема црвеног тепиха, управо оно што одликује фестивал на Мећавнику.

“Филмови су импресивни. Из различитих дијелова свијета нам долазе врло занимљиве, оригиналне приче, па нас из жирија чека велики изазов да изаберемо најбоље. Овде се дешавају неке заиста узбудљиве ствари, а то је добро, зато што ће ти креативни млади људи једнога дана радити велике филмове.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана