Шопен композитор без узора и сљедбеника

У својој 20. години Фредерик Шопен се сели у Париз с циљем да усаврши своје музичко знање. До тада је већ компоновао два клавирска концерта. Био је први западни композитор који је у класичну музику унио елементе словенске музике. Његове мазурке и полонезе и данас представљају темељ пољске народне класичне музике.

Шопен је често имао проблема са здрављем и умро је у 39. години послије дужег боловања због туберкулозе.

Осим мањег броја оркестралних и камерних дјела, 17 пољских пјесама за глас и клавир, Шопен је компоновао искључиво клавирску музику коју је обогатио новим изражајним средствима. Био је јединствен као пијаниста, извођач сопствених дјела и сасвим особен као аутор. Увео је нове техничке сложености у интерпретацији - слободан дух и промјенљивост темпа, који само наговјештава, а не и прецизно метрономски одређује, али ништа у његовој музици није срачунато на спољашњи ефекат. Зато извођење његових композиција захтијева велику техничку и интерпретаторску спремност. Шопен је био без узора у пређашњим раздобљима класичне музике и готово без сљедбеника. Оставио је опус од 74 штампана дјела, која по својој формалној структури и поетским обиљежјима немају премца у европској музици. Својом умјетношћу утицао је на клавирску музику и интерпретативни стил, утицај који допире и у XXI вијек. Једну групу Шопенових дјела сачињавају збирке игара-полонеза, мазурки, валцера, дубоке садржајности. Уобичајене салонске комаде уздиже до ранга истинских умјетничких дјела. Шопен је дао допринос и стварању нових типова великих форми-балада, фантазија, скреца. Етида која је до Шопена била инструктивна композиција, коришћена у настави клавира да би се савладао одређени технички проблем, код њега постаје концертни комад. Поред бројних клавирских комада које је написао и удахнуо им класичан, антологијски концертни карактер и форму и у мањој мјери камерне музике, два клавирска концерта и једна балетска свита Силфиде једина су дјела гдје је користио оркестар. Посебно су значајна његова два клавирска концерта, компонована у класичној троставачној форми зрелог концерта 19. вијека.

Занимљивости

Сваке пете године се одржава међународни конкурс пијаниста "Фредерик Шопен" у Варшави. Међународни аеродром у Варшави добио је име по Шопену. Снимљена су два филма о љубавној вези Шопена и Жорж Санд. Шопенова музика се појављује у многим филмовима, на пример "Пијаниста" и "Грађанин Кејн". Он је једно вријеме носио браду само на једној страни лица, што је објашњавао реченицом: "Нема везе, ионако публика види само мој десни профил".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.