Снежана Петровић, графичарка и сликарка за “Глас Српске”: Магични реализам створен из несвјесног

Снежана Петровић, графичарка и сликарка за “Глас Српске”: Магични реализам створен из несвјесног 13.08.2018 09:52 | Миланка Митрић

Умјетница Снежана Петровић, из Новог Сада, која се бави графиком и сликарством, освојила је награду жирија за графику “За столом” на 6. Међународном тријеналу мале графике, које је одржано у Токију.

Њен рад је један од 19 одабраних отисака, у конкуренцији од 1.927 радова из 94 земље свијета. То је био одличан повод да поразговарамо са њом.

ГЛАС: Награђени сте признањем жирија, за рад “За столом” (“At the Table”), на Међународном тријеналу мале графике у Токију. Колики значај за Вас има ова награда?

ПЕТРОВИЋ: За мене су награде нека врста печата који верификује да сте на добром путу и да сав труд који сте претходно улагали није узалудан. Посебна сатисфакција долази када награду добијете у земљи која је изнедрила уметнике попут Јозоа Хамагучија (1909 - 2000), Кацунори Хаманишијаи и Микија Ватанабеа - врхунске мајсторе у техници мецотинте, којом се и сама професионално бавим.

ГЛАС: Поред Велизара Крстића, Ви сте једина особа која је освојила признање на овом такмичењу. Вјерујем да је заиста значајно бити раме уз раме са таквим умјетником. Представља ли то неку врсту подстрека за будуће стварање?

ПЕТРОВИЋ: Велизар Крстић је један од наших најзначајнијих уметника савременика, иза њега стоји изузетно вредан и квалитетан рад. Мислим да сваки уметник који се предано посвећује свом раду пре или касније дође до тог нивоа верификације кроз интернационалне награде или признања.

ГЛАС: Шта је за Вас највећа инспирација приликом стварања?

ПЕТРОВИЋ: Моја неисцрпна инспирација приликом стварања је управо моје несвесно. Сви моји радови несвесно постају пикторални мемоари из моје блиске или далеке прошлости, мада некада се деси и да најаве неки догађај који ме чека у будућности. Уживам по завршетку сваког дела у његовом ишчитавању.

ГЛАС: Како изгледа настајање једног рада и сам стваралачки процес код Вас?

ПЕТРОВИЋ: Никада немам унапред зацртану идеју. Сви моји радови настају интуитивно. У току самог процеса долази до модификације елемената на слици, графици или цртежу. На крају уживам у ишчитавању порука из новонасталог дела. Углавном су то метафорички презентовани пикторални мемоари из моје блиске или далеке прошлости.

ГЛАС: Представљали сте своје радове широм свијета. Шта мислите, како публика у различитим државама доживљава Ваше радове и каква је разлика у прихватању и разумијевању самих дјела?

ПЕТРОВИЋ: Од земље до земље мислим да је публика свугде иста, као и код нас све је индивидуално. Нас уметника има јако много, свако од нас се труди да негује свој особени стил, без неке посебне претензије подилажења публици. Енергија рада проналази сама своју публику.

ГЛАС: Имате ли узоре приликом стварања ових дјела магичног реализма? Да ли бисте могли посебно да издвојите некога?

ПЕТРОВИЋ: Хијеронимус Бош, Ханс Мемлинг, Макс Ернст, Едвард Мунк, Ђорђо де Кирико, Балтус (Балтазар Клосовски де Рола), Ремедиос Варо, Леонид Шејка и Јозо Хамагучи су уметници којима се дивим и који су својом снажном енергијом и преданим радом оставили траг у историји уметности и, између осталог, делимично и на развој моје поетике.

Биографија

Снежана Петровић је рођена 1977. године у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, 2004. године на Одсјеку за графику, у класи професора Милана Станојева, а магистрирала 2008. године, у класи професора Радована Јандрића. Докторирала је 2015. године на Факултету ликовних уметности у Београду на смјеру за графику, под менторством професора Жарка Смиљанића. Ради као доцент на предмету Графика на Академији класичног сликарства у Сремској Каменици. Учествовала је на више од 70 групних и реализовала 15 самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитница је неколико признања за рад, од којих се издваја специјална награда жирија “Premio Acqui 2011” за графику “Поглед из другог угла” (2009), у техници мецотинте, на 10. Међународном бијеналу графике у Италији, те награда жирија на 6. Међународном тријеналу у Јапану, за графику “За столом” (2018). Њени радови налазе се у колекцијама галерија и музеја у Италији, Русији, Мађарској, Енглеској, Србији, Малезији и САД.

Велизар Крстић

Умјетник Велизар Крстић добитник је Специјалне награде на Међународном тријеналу мале графике у Токију, на манифестацији одржаној 2002. године. Дјело које је освојило специјално признање је “Портрет 123Х”.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица