Сликар Миливој Павловић у сусрет изложби у Бањалуци: “Еутопија” потрага за духовном и идејном свјетлошћу

Данко Кузмановић
Сликар Миливој Павловић у сусрет изложби у Бањалуци: “Еутопија” потрага за духовном и идејном свјетлошћу

Бањалука - Пут се резимира и животним усудом и физичким премештањем из места у место. Пут се обично на карти обележава линијом. Линија и спаја и раздваја (она је и граница и ивица), а у трећој димензији линија постаје жица. Жицу доживљавамо као препреку (бодљикава, струјна) или као повезивање (телефонску).

Казао је ово за “Глас Српске” сликар Миливој Павловић чија ће изложба “Еутопија” бити отворена у Банском двору Културном центру у уторак у 19 часова.

Назив изложбе “Еутопија”, како је рекао Павловић, упућује на једну немогућност човјека да досегне савршенство како идејно и концептуално, тако и животно.

Предстојећа изложба је и наставак његових претходних изложби

- Може се рећи да је ово компилација неколико сродних излагачких пројеката - “Пут, линија, жица, мрежа, кавез” из Културног центра Београда и Галерије савремене уметности Ниш и “Он тхе роад то ноњхере” из Музеја Смедерева. Концепт ове изложбе у Банском двору заснован је на овом иницијалном који је у Културном центру Београда приказан 2017. године - казао је Павловић.

Говорећи о теми изложбе, сликар се осврнуо на мотиве које користи на својим сликама.

- Жица гради сплетове у виду мреже (која је истовремено замка, али и повезивање као интернет, комуникациона мрежа). Затворена мрежа је кавез. Кавез постоји у свима нама као нешто урођено или стечено као психолошки кавез предрасуда, навика, веровања и поседовања. Дакле пут, линија, жица и кавез су појмови, метафоричког низа који и повезују и раздвајају, а серија говори о амбивалентности наше позиције као људских бића да градећи нешто позитивно истовремено генеришемо и супротност томе - рекао је Павловић.

На првобитну идеју се надовезују и радови који говоре о трагању за унутрашњом свјетлошћу.

- На изложби ће се наћи и радови који говоре о потрази за унутрашњом, духовним и идејном светлошћу. То су радови “Капија”, затим радови који имају политичку конотацију (“Пут у Европу” и серија о сиријском граду Алепу). Ту је и једна мања сатирична серија о ономе како сам лично доживео рушење Савамале у радовима (“Одузимање земље”, “БЊФ лего коцкице”). Ова изложба је покушај прочишћења, као неко “умивање” од свакодневне прљавштине чиме смо окружени на друштвено-политичком и егзистенцијалном плану - објаснио је Павловић.

За разраду својих идеја Павловић често користи и компјутерске програме.

- Савремена уметност и сликарство које има минорну улогу у ликовној продукцији се битно променило. Имам утисак да су скулптура и неке графичке дисциплине далеко више иновирале своје поступке од сликарства, што је по мени веома важно. Лично користим компјутерске програме када конципирам слику, али само на идејној основи. Употреба компјутера је као и у музици веома битна, семпловање и миксовање су сродни поступци са колажирањем и присвајањем. То је дух времена - навео је Павловић.

Циљеви стваралаштва

Говорећи о циљевима стваралаштва, Павловић је рекао да је циљ измјештање из физичког у духовни свијет.

- Ни птица се не пита који је циљ њеног поја, већ једноставно пева. У овој ситуацији у којој живимо, где се култура и уметност толико потцењују и маргинализују, поставити питање “који је циљ стваралаштва” је покренути лавину реторичких и неприкладних оправдања. Ипак, задатак сваке уметности и ликовне и музичке и драмске и књижевности јесте да нам понуди измештање из физичког у духовни свет и тиме нам врати наду и веру у смисао живота - истакао је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана