Шетња кроз вријеме Јована Дучића у Музеју Херцеговине

Ратомир Мијановић
Шетња кроз вријеме Јована Дучића у Музеју Херцеговине

Требиње - Ако сте се некада запитали како је прије више од 100 година живио тадашњи модерни Требињац или у каквом окружењу је знао да буде и Јован Дучић, дух тог времена можете видјети у Музеју Херцеговине у оквиру сталне поставке "Градска кућа са краја ЏИЏ и почетка ЏЏ вијека".

Доласком кустоса етнологије Божане Ђузеловић 2005. године Музеј поставља ову поставку којом је представљена унутрашњост изгледа градске куће, дијелови намјештаја који су чинили једну цјелину.

Грамофон, слике, столови, сатови, музички инструменти, гарнитуре, све са краја ЏИЏ и почетка ЏЏ вијека, не говоре само о томе како је изгледао намјештај имућног Требињца, већ доносе много дубљу причу о једном новом стилу живота и начину опхођења, који су ондашњи грађани прихватили од аустроугарских официра и њихових супруга. И уопште, више је него примјетно, колико се културна слика и уопште однос према ентеријеру, мијењала из десетљећа у десетљеће. Колико су свој печат ставили отоманска империја, Аустроугарска царевина и Југословенска краљевина.

Већину експоната Музеј Херцеговине прибавио је откупом од потомака имућних власника, а неке су поклонили требињски судови, који су дуго били опремљени овим старим намјештајем. Поједини експонати поклон су угледних личности, попут Уроша Поповића, чувеног фармацеута и брата познатог требињског сликара Атанасија Поповића.

- Када нам је поклонио цијелу збирку слика свога брата Атанасија, Урош Поповић Музеју Херцеговине даровао је и дио породичног намјештаја. Поклонио је сто украшен интарзијом и један персијски ћилим - прича виши кустос, етнолог у Музеју Херцеговине Божана Ђузеловић.

Међу најинтересантнијим експонатима који привлаче највише пажње посјетилаца је један од најстаријих модела грамофона, вјероватно од оних који су први стигли у Требиње, као и пијанино Луке Ћеловића, угледног Требињца, који је почетком ЏЏ вијека био један од најбогатијих људи у Србији.

- О Луки Ћеловићу и о томе шта је све учинио, овдје у Требињу знамо веома мало. Он је један од највећих Срба тога времена, који је много тога поклонио српском отачаству. Поклонио је цијелу једну улицу у Београду, али и знатан дио свог иметка Универзитету у Београду - истиче Ђузеловићева.

Пијанино Луке Ћеловића привлачи највише пажње код посјетилаца из Србије, јер они, каже наша саговорница, о њему много више знају. Овај пијанино није само експонат, већ потпуно исправан музички инструмент на коме још може да се свира. Шетња кроз историју, мирис и дах прошлости и сјећање на нека стара добра времена... све то се може, између осталог, видјети у Музеју Херцеговине.

Прича о Вујичићима

Посебну важност и вриједност има и намјештај породице Шпира Вујичића. Ријеч је изузетно имућној породици, која је живјела у Ластви покрај Требиња. Посједовали су велике, чувене Царске винограде. У требињском музеју чувају се њихова два кауча са наслоњачима, један плакар, ормар, трпезаријски сто са четири столице и двије фотеље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана