Савремени стихови означили крај 95. Шантићевих вечери
Мостар - Стихови савремених пјесника одјекнули су на великом степеништу у Старом граду у Мостару и означили крај 95. Шантићевих вечери поезије у овом граду.
Пажљиво припремљен програм и ове године будио је најљепша сјећања на великана српске књижевности и подсјетио да ће његов лик и дјело заувијек живјети као истините опомене на снагу писане ријечи.
Мостарска публика у понедјељак увече са задовољством је уживала у најљепшим мислима претвореним у стихове, које су говорили Ведран Грмуша, Викот Стојкић, Анес Оручевић, Иван Врљић и Елис Бекташ.
Посљедње вече посвећено Шантићу било је у знаку савременог стваралаштва, па су се уз поезију 21. вијека могли чути и тактови савремених мелодија у интерпретацији Бојана Берибаке и Небојше Тимотијевића.
Част да води програм припала је једном од лауреата књижевне награде "Алекса Шантић" Веселину Гаталу.
- И овај пут манифестација је одисала духом Алексе Шантића и читавим његовим бићем, пребивајући у његовом родном граду Мостару и његовој другој кући, Невесињу - рекао је предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета", Градски одбор Мостар, Бранислав Рајковић.
Седмодневна манифестација, како је рекао, садржавала је готово све Шантићеве умјетничке изражаје, од поезије, преко музике, до глуме.
Ових дана у Мостару, по ко зна који пут, причало се много о животу Алексе Шантића. Српски академик и пјесник највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У његовим пјесмама сви они који се проналазе у свијету књижевности могу да осјете емоционални бол, родољубље, љубавну чежњу, али и пркос за национално и социјално угрожен српски народ.
И ове године значајну српску културну манифестацију организовали су Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле", такође из Мостара.
"Емина"
Љубавна поезија Алексе Шантића развила се под јаким утицајем севдалинке, тако да се у његовим стиховима проналази амбијент који је смјештен у босанске баште пуне бехара, хамама, шадрвана. Таква је и пјесма "Емина", која је ушла у народ и пјева се као севдалинка. Шантићева поезија је базирана на вјеродостојном искуству у стварном животу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
