Саша Карановић, аутор филма Ој, Крајино: Награде воде ка снимању нових остварења

Испричао је ово студент четврте године филмске режије Академије умјетности у Бањалуци Саша Карановић чији је филм "Ој, Крајино" проглашен најбољим студентским остварењем на недавно завршеном Сарајево филм фестивалу.

Признање које је добио у Сарајеву, како каже, доказ је да труд који је уложила читава екипа има смисла.

- Сваки филм је колективно дјело, колико год нас теорија аутора увјеравала у супротно. И ако се испостави да ова награда води ка снимању још оваквих колективних дјела, онда ће ми вјероватно још више значити - истиче Карановић.

Сложио се да су овакви фестивали добра прилика за филмске умјетнике који су на почетку каријере да свој рад представе публици, критици, жирију.

- Премијере и црвени теписи су дио који фестивале чини привлачним, али прилике за развој пројекта, за развој сценарија, за представљање првог филма, за обраћање широј и разноврснијој публици, за развој и одржавање саме индустрије, због тога постоје фестивали - прича Карановић.

Када је ријеч о инспирацији за настанак његове радничке драме, чија радња прати Јована, доброг човјека и радника који је као и сваки добар човјек израбљиван, каже да је дошла слушајући анегдоте колега са посла који су годинама радили као хонорарни радници, али и из личног искуства.

- Иако се можда чита као радничка драма, ја сам је замислио као комедију апсурда, вјероватно комични дио није дошао толико до израза. Наслов филма и провлачење епске Крајине кроз банални и ситничави живот главног лика је требало да буде извор комедије - објашњава Карановић и додаје да је текст за филм развијао на Академији са професором Сашом Хајдуковићем.

Велика помоћ, истиче он, било му је и искуство бањалучких глумаца Љубише Савановића, Бориса Шавије и Ане Анђелић.

- Ја сам имао текст филма, али оно што је филм данас, када га гледам, то је настајало на пробама и на сету, са глумцима.

Љубо, Шавија и Ана су ми много помогли. С обзиром на то да је ријеч о студентском филму, да ја немам много искуства и да се углавном не познајемо, очекивао сам неки отпор, да ће све мучније и теже ићи. Међутим, од прве пробе до задње клапе они су имали потпуну посвећеност филму и тек такав њихов приступ је мени омогућио да уопште имам улогу редитеља - прича Карановић.

Осврнуо се и на стање у филмској продукцији у РС и колико чињеница да се о њој мало говори, а још мање улаже демотивише младе умјетнике.

- Мало се говори не само о филму него и самој култури. Тако ће бити док не будемо имали културну политику као јасан програм, као нечији програм - сматра он.

О питању могуће промјене ситуације и питању мотивације младих подијелио је своје позитивно искуство, јер је посљедња три мјесеца учествовао као помоћник редитеља на снимању филма и серије "Месо".

- Имајући то искуство на уму и знајући да тај, за нас до сада највећи филмски пројекат (и једини након седам година) није једино што "Бузз цонсултинг" и РТРС имају у плану, мислим да има мјеста за нас - нагласио је Карановић.

Оснивање филмског центра РС

- Један конкретан приједлог промјене ситуације у филмској продукцији код нас је оснивање Филмског центра Републике Српске. Једноставно, мора постојати званично политичко тијело филма, а то би био филмски центар. Путем њега би била организована сва питања филма и питања свих филмских радника. Земље које нас окружују и које имају филмску индустрију, имају филмске центре - за почетак врло једноставно - нагласио је Карановић.

Креативна екипа филма

- Припрему и организацију снимања, као и само снимање је водио студент продукције на Академији умјетности Ђорђе Врањеш. За камеру и свјетло били су задужени Срђан Шипка, Дајан Јаворац, Александар Свитић и Зоран Гера.

- Њима много хвала што су ми, из чистог ентузијазма, изашли у сусрет и помогли - каже Карановић.

Креације Александра Ристановића

- Студент четврте године глуме на Академији умјетности у Бањалуци Александар Ристановић игра улогу ментално заостале особе коју тумачи тако да ме људи питају гдје сам га нашао, не претпостављајући уопште да је ријеч о улози. У филму се појављују и Александар Руњић, Никола Ђери и Горан Дакић, коме посебно захваљујем на сарадњи - казао је Карановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.