Сарита Вујковић о гостујућој поставци Галерије Матице Српске: Културна баштина непресушан извор за многа нова тумачења

Концепција је осмишљена с циљем да се стална поставка иновира новим приступима и тумачењима која су унијела промјену у ранији хронолошки ток, дајући могућност публици да визуелизује савремена теоријска тумачења националне умјетности.

Опширније о значајној поставци која ће зидове Музеја савремене умјетности РС 21. априла обогатити снагом израза који су на платну оставили најзначајнији српски сликари прве половине XX вијека, међу којима су Шумановић, Добровић, Коњевић... говорила је директорица овог музеја Сарита Вујковић. Важан дио српског умјетничког блага, 60 умјетничких дјела, уља на платну, цртежа, скулптура и графика, у Бањалуку стиже свечаним поводом, у оквиру програма обиљежавања Дана града Бањалуке. Поставка, чији је аутор угледна историчарка умјетности др Симона Чупић, а кустос Мирјана Брмбота, плод је јаке и продуктивне сарадње са Галеријом Матице српске из Новог Сада.

* ГЛАС:  Шта је за Вас лично најснажнија порука ове изложбе?

ВУЈКОВИЋЕВА: Најснажнија порука ове изложбе за мене је свакако чињеница да је култура наше заједничко насљеђе и да је културна баштина непресушан извор за многа нова тумачења која омогућавају сагледавање бројних умјетничких и историјских контекста, захваљујући којима данас боље разумијевамо и прилике у којима се тренутно налазимо. Гостовањем ове изложбе и нашом заједничком сарадњом са Галеријом Матице српске желимо да покажемо како је могуће наше заједничко насљеђе учинити доступним, занимљивим и видљивијим бројној публици, а посебно младима који немају често прилику да погледају драгоцјена умјетничка дјела која представљају посебан сегмент у корпусу српске културе.

* ГЛАС: Поставка је подијељена у три тематска сегмента - Село, Град, Људи. Која је то заједничка нит која се провлачи и спаја ове три цјелине?

ВУЈКОВИЋЕВА: Изложена дјела подијељена су у три тематске цјелине са намјером да се укаже на морфологију ликовног језика и поетике. Српско сликарство је у периоду између 1900. и 1941. године пролазило кроз стилска тражења и прогресивне трансформације, досљедно уважавајући формалну и језичку генезу главних токова модернизма уочљивог на простору цијеле Европе. Иако је оно било често у временском раскораку у односу на брзи напредак европске модерне, једноставна концепција призора и мотива доприноси утиску да српски умјетници битније не одступају од универзалних интересовања епохе. Међутим, пажљивим раслојавањем тематских избора, који су видљиви у концепцији ове поставке, а једноставно названи Село, Град, Људи, уочени су специфични наративи који су обликовали умјетност тога времена. Идеолошке разлике и издвајање карактеристичних цјелина, омеђених нераскидивом везом умјетности и социјалних прилика, омогућили су уочавање, а потом и интерпретацију особености српског модернизма прве половине XX вијека управо кроз његову специфичну тематску структуралност и њене посебности. Посјетиоци ће моћи да виде дјела Саве Шумановића, Петра Добровића, Милана Коњевић, Мила Милуновића, Богдана Шупута, Марка Челебоновића, Миленка Шербана, Ђорђа Андрејевића Куна, Ивана Табаковића, Сретена Стојановића, Јована Бијелића,  Зоре Петровић, Михаила С. Петровића, Павла Предраговића, Васе Поморишца, Ивана Радовића, Боривоја Стевановића, Младена Јосића, Ане Маринковић, Ђурђе Теодоровић, Миливоја Узелца, Ђорђа Јовановића, Милана Бутозана, Пашка Вучетића, Данице Јовановић и других.

* ГЛАС: Зашто је важно да се "Теме и идеје" нађу у програму обиљежавања Дана града, има ли у свему томе неке посебне симболике?

ВУЈКОВИЋЕВА: Дан града је свакако идеална прилика да се отвори изложба која је резултат дугогодишње сарадње институција, а представља и посебан сегмент који говори о  сарадњи градова Бањалуке и Новог Сада када је култура у питању и то не само у области ликовне умјетности већ и у сценским умјетностима, књижевности, музици и многим другим областима културне сарадње. Град Нови Сад већ годинама развија свој културни потенцијал, а чињеница да ће 2021. године засијати као европска престоница културе даје му нову димензију развоја, која ће сасвим сигурно Бањалуци пружити многе узорне параметре.

* ГЛАС:  Чини се да је сарадња са Галеријом Матице српске донијела међусобно повјерење из којег се добре идеје претварају у одличне пројекте, на радост поштовалаца умјетности, али и на задовољство двије институције?

ВУЈКОВИЋЕВА: Сарадња између Галерије Матице српске и МСУРС успјешно се развија од 2014. године, када смо потписали споразум о међусобној културној сарадњи који, поред изложбених пројеката, подразумијева и друге видове сарадње, као што су партнерства у оквиру европских пројеката и едукативних програма. Захваљујући нашим бројним контактима развили смо међусобно повјерење, а самим тим и могућност да се нађемо међу ријетким институцијама које су имале прилику да изложе најзначајнија дјела ове институције и то у години у којој обиљежава 150 година од оснивања. Галерија Матице српске у години у којој обиљежава свој јубилеј пролази кроз завршну етапу санације објекта, реконструкцију фасаде, депоа и изложбених простора, што је подразумијевало и тренутно скидање сталне поставке, којој је стицајем околности пружена прилика за додатно гостовање. Изложба "Теме и идеје: Српско сликарство 1900-1941" стална је поставка XX вијека ове институције, коју је прије десетак година осмислила и конципирала угледна историчарка умјетности др Симона Чупић, професорка на Катедри за модерну умјетност Филозофског факултета у Београду.

"Простор, облик, додир"

* ГЛАС: Да ли ће ова сарадња отворити врата у Галерији Матице српске за МСУРС?

ВУЈКОВИЋЕВА: Изложба коју у петак отварамо уједно најављује и нову сарадњу између Музеја савремене умјетности РС и Галерије Матице српске, која подразумијева и гостовање наше институције са изложбом из фундуса Музеја под називом "Простор, облик, додир", посебно специјализоване изложбе за слијепе и слабовиде особе, које је планирано у октобру и новембру ове године. Ово гостовање дио је већег пројекта којим смо прошле године заједнички конципирали за Цреативе Еуропе пројецт, чије резултате очекујемо крајем маја. Позитивни резултат значиће да ће се ова наша почетна идеја представљања музејских збирки тактилним садржајима додатно развијати, уз укључивање више институционалних партнера и креирање нових могућности које ће омогућити слијепим и слабовидим особама нове облике разумијевања умјетности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.