Рујанско јеванђеље драгоцјеност српске културе

Радоје Тасић
Рујанско јеванђеље драгоцјеност српске културе

Прва штампана књига у Србији објављена је 1537. године у селу Врутци код Ужица, у манастиру Светог Ђорђа у Рујну.

Овај манастир, удаљен 18 километара од Ужица, имао је 1529. године своју штампарију, у којој је, колико је досад истражено, објављено и Рујанско четворојеванђеље.

На посљедњој страници, колофону, Четворојеванђеља калуђер Теодосије оставио је неколико реченица као подсјетник.

Историчар умјетности из Ужица Драгиша Милисављевић, истражујући записе о првој штампаној књизи у Србији, примјећује да у том тексту није дато више података о томе кад је почело штампање ове књиге, кад је завршено и ко су били први штампари.

Запис на корици књиге гласи: "По вољи Оца, по заповести Сина и наклоности Светога духа и помоћи Бога кога славимо у Тројици и пречисте владичице мајке његове и наше, Богородице, написана је ова божанска књига године 7045 (1536-1537) у манастиру који се зове рујански, под окриљем планине која се зове Поникве, на реци која се зове Беоска (Биоска), на селу које се зове Врутци, при храму светога и славнога великомученика и победоносца Христова Георгија.

Трудио се о овом ја грешни, убоги умом, а богати грехом, и у Христу слуга, монах Теодосије.

Све ово на корицама књиге записао је монах Теодосије.

Милосављевић је истражујући гдје се сада налазе штампани примјерци Четворојеванђеља или његови дијелови дошао до података да су они расути по музејима, библиотекама или у приватним збиркама.

- Први комплетан примерак Рујанског четворојеванђеља налази се у Прагу, у колекцији старих књига Павела Јозефа Шафарика. Други, можда најпотпунији рукопис рујанског кодекса је у Санкт Петербургу, у библиотеци Слатикова Шчедина, који је у њу доспео 1859. године - каже Милосављевић.

Овај историчар умјетности из Ужица је истражио да се у архиву библиотеке у Петрограду налази писмо у коме је изражена жеља Вука Стефановића Караџића да прода "иако не велику али врло драгоцену збирку словенских рукописа и штампаних књига међу којима се истиче Четворојеванђеље штампано у манастиру Рујну у Србији 1537. године како тврде познаваоци, дрвеним словима, у јеванђељу по Јовану, слова су већа него у осталим јеванђељима".

Вук је процијенио три рукописне књиге на пергаменту и Рујанско четворојеванђеље по 300 рубаља у сребру, а остале, међу којима и такве ријеткости као што су "Октоих" из 1494. године, "Службеник" из 1519. и "Милешевски молитвеник" из 1546. године по 50 рубаља.

- У заоставштину Теодосијеву спада и један непотпуни примерак од 92 листа који се данас налази у Aрхиву СAНУ. Верује се да је четврти примерак рујанског рукописа ушао у збирку књига професора Радослава Грујића. Два листа Јеванђеља која се налазе у Музеју примењене уметности у Београду сматрају се да припадају петом примерку Рујанског четворојеванђеља. Један примјерак рујанског кодекса је био у власништву Народне библиотеке Србије и страдао је у немачком бомбардовању Београда - објашњава Милосављевић.

Пет узорака Четворојеванђеља штампао је монах Теодосије у манастиру Рујно код Ужица у времену од 1536. до 1537. године. Још много књига штампано је у следећем временском раздобљу од 150 година.

Зидине старог манастира Рујно потопљене су изградњом акумулационог језера "Врутци", из кога се Ужице снабдијева водом за пиће. Епископ жички Хризостом започео је 2004, а завршио изградњу новог манастира на новој локацији за пет година.

- Хроничари Рујна су још у 19. веку писали да су зидови били велики, а на истоку су запазили сачувану камену плочу часну трпезу. Остаци изгорелих свећа су сведочили да су их мештани палили сваког Ђурђевдана, а ту су до почетка Другог светског рата свраћале и крстоноше - записао је Милосављевић.

У први манастир били су уграђени и стубови из неке римске виле. Кад је манастирско здање обновљено, они су у њему нашли своје мјесто.

О старом манастиру Рујно писао је и Вук Караџић, који каже да је "манастир величанствено озидан и украшен био", али је записао да је пропао, а његов камен и украси разнесени по околини.

Биљка

Манастир Рујно је обложен црвеним каменом који подсјећа на биљку рујан, која у овим крајевима цвјета почетком јесени. По тој биљци, у народу названој рујика, цијели предио је добио име Рујно.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана