Режисер Милица Краљ за Глас Српске: Нушић нас је описао љепшим него што јесмо

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" режисер Милица Краљ, која је добила "Нушићеву награду" за ревитализацију класике на сценама у земљи и иностранству.

Са Милицом смо разговарали о награди, Нушићу као свевременом писцу, али и новим, занимљивим позоришним пројектима које она ради. Овај пут, каже, обрадоваће најмлађу позоришну публику.

* ГЛАС: Нашли сте се у друштву еминентних културних стваралаца, као што сте и сами. Колики значај ова награда има за Вас и са каквом емоцијом сте је примили?

КРАЉ: Моји професори су говорили да би ваљало да се спремимо на чињеницу да је трајање у позоришту маратонска трка, а не трка на сто метара. Не само што сам прихватила то, него у то и верујем. Е, сад, проблем је што су се времена донекле променила, па је сад важнија трка на сто метара, јер се после сто метара постаје важан, популаран, значајан... Такорећи, мој пут је можда за данашње прилике "непаметан", али је мој јер сам тако одабрала. Зато ми ова награда значи као ваздух у плућима да наставим својим путем.

* ГЛАС: Интересантно је да сте прије 10 година добили "Нушића" за "Госпођу министарку", коју сте радили у Народном позоришту РС. Можете ли "премотати филм" и сјетити се шта се све то значајно Вама десило, као умјетнику, у протеклој деценији?

КРАЉ: "Нушић" је био прва у низу награда за "Госпођу министарку". Тако да нам је донео прилично радости. Највећа је награда, ипак, што за ову представу публика и данас тражи карту више. "Министарка" је била и прва прилика да радим велику ансамбл представу. И велика одлука да од ње не правим редитељски експеримент, јер је то пречица. И први сусрет са бањалучким позориштем које волим. Народно позориште РС у великој мери одржава статику овог Нушићевог кипа на којем пише моје име. Значајно за претходних десет година је то што сам још "у винклу", штоно се каже, још чиста срца гледам театар и колеге, а некако и опстајем у свом маратону. Значајно је и то што све теже налазим радост, па често размишљам о неком бегу. Значајна је и празнина која зјапи, јер смо у тих десет година изгубили многе велике уметнике и људе, те сведочимо самом крају једне златне епохе из позоришне историје. Значајно је и то што не знамо како ће почети следеће поглавље, јер нам раде о глави и никоме нисмо важни, јер су простота и агресија исплативије од чаробног збивања на неким даскама које су "скупе".

* ГЛАС: Колико је, по Вашем мишљењу, Нушић свевремен писац и да ли се слажете да нас боље познаје у 21. вијеку него ми сами?

КРАЉ: Не бисмо ми данас знали за њега да није свевремен. Колумне које је писао пре стотину година у "Политици" су толико актуелне да човеку може и мука да припадне. Јер човек може да помисли да ово што се њему данас догађа није ништа ново, а да је другачије само утолико што је црње него ономад. Нушић је за данашње време можда помало благ и безазлен, јер је о ликовима и догађајима писао са симпатијом, са љубављу. А љубав је оно што је данас дефицитарно.

* ГЛАС: Шта тренутно окупира Вашу умјетничку пажњу? На каквим интересантним пројектима радите?

КРАЉ: Управо почињем да радим представу у Малом позоришту "Душко Радовић" у Београду по оригиналном тексту Миле Машовић, који је написан по мотивима Андерсеновог "Царевог новог одела". После дужег времена враћам се позоришту за децу и због тога се необично радујем. Јер у позоришту за децу увек се нахраните лепотом и чистотом. Уосталом, још само деца смеју да кажу да је цар го. Понекад помислим да је позориште за децу данас потребније нама старијима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.